Regionalizacija je postala popularan proces među profesionalnim odbornicima u gradovima juga Srbije. Super, ako uz regionalnu partijsku knjižicu ide i pos’o za ženu, što bi rekao Rambo Amadeus, „staru majku, šurnjaju i snaju, da pjevaju me svi u mome zavičaju“.
Po sličnom konceptu, regionalizacija je postala zanimljiva i u drugim krajevima Srbije, kako je odlukom Ustavnog suda potvrđeno da odbornički mandati pripadaju odbornicima a ne partijama, što prevedeno na srpski jezik znači ponovno otvaranje zone preleta iz jedne u drugu stranku. Dojučerašnji vojnici „velikih“ partija, skidaju stare i navlače dresove novoformiranog tima objašnjavajući transfer naglom spoznajom da će Ujedinjene boje regionalizacije doneti napredak u lokalu, dakle, i samom Vranju.
Dobro, nisam se ja juče rodio pa da pomislim da će neko od preletelih odbornika priznati da nova partijska knjižica predstavlja kodirani ključ kojim se otvaraju vrata novog radnog mesta u, na primer, nekoj zdravstvenoj ustanovi. Kao što nisam naivan da poverujem da se kapiten Regioni Junajteda, Mlađan Dinkić jednog jutra tek tako probudio i shvatio šta je zapravo pravi model za Srbiju, pa uzviknuo: „Eureka! Regionalizacija!“
Sklon sam da poverujem da je on ipak pre toga postao svestan koliko je Boris Tadić, kao lider Demokratske stranke umoran od malih partnera koji baštine svoj ucenjivački kapacitet, te kako se zbog toga istanjila nit koja ih veže.
Tamo, iza bregova, dopiru, za sada, još tihi glasovi o „velikoj koaliciji“ DS i SNS, gde za malenima neće biti potrebe. Kao iskusan političar, koji za poslednjih deset godina doktorirao tehnike preživljavanja u srpskom političkom živom blatu, Dinkić je po svemu sudeći odlučio da reaguje na vreme i preuzme zadatak da promoviše i razvije koncept regionalizacije, koji je lansirao upravo Tadić. Uspeh će biti izmeren brojem glasova birača.
To je dobra politička odluka, ne čekati prognozu da li će sutra duvati vetrovi koji bi male stranke mogli da razveju u beskraj zaborava. Jedino ostaje šta posle (eventualno) položenog testa? Naime, regionalizacija kao koncept u kome se sve više nadležnosti spušta na nivoe lokalne samouprave je ozbiljan posao, ali ne zbog paranoidnih ideja o „rasparčavanjima zemlje“ i sličnih budalaština. Na protiv, zato što se radi o velikom koraku ka demokratizaciji društva i jačanju onih institucija koje su najbliže građanima. Zbog toga regionalizacija nije pitanje testova i broja glasova, a najmanje prilika za uhlebljenje novih partijskih kadrova. Zato su u pravu oni što se boje da je ta kuća počela da se gradi na lošim temeljima.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.