Reče mi prijatelj Albanac

Eko Taxi Vranje

„Ja sam Albanac. Ne želim da se eksponiram. To nije uputno posebno ovde kod nas. Imam dobar posao. Došao sam u Bujanovac 2001. godine, ubeđen da ću biti ponosan što živim u evropskoj Srbiji.

Danas, deset godina posle, razočaran sam. Sve što država radi na jugu Srbije, skoro da nije u interesu budućnosti građana. Za mnoge oblasti života, pa ni za situaciju u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, Srbija nema strategiju. Zato često pitam sebe da li je strategija Beograda proizvodnja neizvesnosti na jugu Srbije.



Pročitao sam: Srbija je u poslednjih deset godina, u razvoj juga i lečenje konflikata u Kopnenoj zoni, iz budžeta uložila 67,5 miliona evra! Još najmanje 50 odsto tog iznosa, donele su nam međunarodne organizacije, vlade nekih zemalja sveta. To je 100 miliona evra za deset godina! Sve što je od tih para urađeno, mene podseća na onaj grafit iz devedesetih – džabe ste krečili.

Deset godina smo potrošili, a nismo se promenili. Princip je ostao isti: ja od ovoga neću imati koristi, ali će on (Srbin, Albanac, Rom, komšija…) imati štetu. Ko je postupao po toj formuli, danas je ostvario cilj. Objasniću to na degutantnoj ideji Koordinacionog tela o otvaranju nekakvih fakulteta u Medveđi, Bujanovcu i Preševu.

Odličnu klimu posle krize na jugu, mi nismo iskoristili. A mogli smo, sa malo para, po uzoru na Blagoevgrad u Bugarskoj, da napravimo međunarodni univerzitet sa pet-šest fakulteta. Prijemni na engleskom, nastava na engleskom, vežbe na engleskom. Bio bi to magnet za mlade iz Srbije, Makedonije, sa Kosova, iz Albanije, Crne Gore, Bosne, Bugarske, zašto ne i Grčke. Zbunili bi i Brisel i Vašington.

Ovo što su sada Vlada i Koordinaciono telo napravili u Medveđi, to nije fakultet. To je buvljak na koji ni jedan Srbin, Albanac ili Rom iz Bujanovca i Preševa nikada neće poslati svoje dete“.



  • Ostavi komentar