Poznati smo mi kao veliki gurmani, da ne kažem izjelice svega i svačega, i onog što mi jurimo, a i onog što ‘oće da nas napadne. Ni cug nam nije loš. Desi se da nas znaju i kao naciju kojoj ne fali ispičutura, ali ajd’ da ne preterujem. Kojoj naciji ne fali? Dobri smo mi, kakvih ima. Volimo svega i mnogo, i to na naš način, za druge ne hajemo.
Jedno od apsolutno ustaljenih i gotovo opšteprihvaćenih pravila jeste i ono da počnemo obrok sa “ljutom” rakijom. I to tradicionalno. Valja se pre jela, a nije nam strano ni ono na prazan stomak od rane zore, protiv bacila, virusa i drugih zala i ala koje vrebaju iz nas i oko nas. I ima to svojih draži, nije da nije. A da li je baš pristup ljutoj uvek dobar, pitanje je sad?
Ono za jutro je gotovo naučno dokazano, kako je meni moja baba pričala, uzmeš kašičicu meda čim otvoriš oči pa ti se sve bakterije skupe iz organizma na med, a ti ih onda presečeš ljutom! I eto ga na, ima da živiš bar stotku, a doktora nikada da ne upoznaš. I ona bi je doživela da se nisu zaplele neke druge okolnosti koje su je povele na onaj svet. A beše zdrava ko dren. Tako da jutarnju ljutu ne diramo.
Sporna je, međutim, ona što dođe pre obroka, pa opet na tašte. Vele da otvara apetit. Hm. Hm! Kad sam gladna tada jedem, ne treba ništa da me stimuliše. Kad nisam gladna, ni od ljute ne mogu da ogladnim. Nije da ne mogu da pojedem što god i uvek, ipak…
I često se pitam kako je i kada rakija uskočila na prvo mesto pre obroka? I zašto? Gde je sakrivena ta tajna? Ako je tajna u tome da stvarno pobuđuje apetit, onda možemo odmah da je raskrinkamo. Probajte sledeći put čašu suvog penušavca ili pak rizlinga sa izraženim kiselinama. Ima da vas strugne kao oštrica noža. I baš radi u korist apetita. Provereno. Jer je kiselina ta u kojoj leži tajna. Deluje i alkohol, ali on ima mnogo nus pojava za koje verujem da svi znate koje su.
E sad, kad obrok počnete rakijom, ali uz ajvare, salate, trljanice, sireve, kobaje prave i peglane, kulen itd, znači, ne natašte, to ima smisla i deo je kulturnog nasleđa. Samo da napomenem, ovo nije tema ovog razmišljanja, čisto da ne bude zabune.
Sa druge strane kada obrok počnete sa rakijom, bez hrane, pa posle nje dođe vino, ‘oće to da mu zasmeta. Poremete se svi pragovi percepcije na vašem nepcu, te one fine i delikatne komponente vina koje dolaze posle nje ostaju neprimećene. Neće ono ostati potpuno hendikepirano, daleko od toga, ali ipak… ja ne vidim smisao ljutog početka, pa to je. Sve više mislim da se, u stvari, samo nekako omakla i otrgla mezetluku pa se zapatila kao anti-stres sredstvo koje brzo otupljuje čula, što je neretko potrebno, pogotovo u današnjem tempu života. Iz zgloba je “trgnete”, zažmurite, doživite fleš i nekako se restartujete i uz dubok uzdah možete dalje.
Kako bilo, mesto joj je, kada je gastronomija u pitanju, ipak na kraju, kada završite obrok, uz kafu, cigaru i crnu čokoladu recimo. Rakija je ipak jedan od najboljih dižestiva i tu je treba i postaviti i ostaviti.
Testirajte sebe i sledeći put počnite obrok suvim belim venom sa dobrim kiselinama, videćete razliku. Penušava vina čine idealan uvod u gastro doživljaj koliko god hrana bila naša domaća i poznata. Sa vinom uvod traje duže i prija više. I nema konačno onog cimanja glavom kao kada pijete rakiju, koje, morate priznati, nekako nije prijatan oku bez obzira na pol onoga ko istu razliva u grlo.
Da ne bi bilo zabune. Nisam protiv rakije, već za to da se sve stavi na svoje mesto, a njeno mesto je br 54.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.