Nešto sam hteo da napišem o iskrenosti onih koji donose odluke u javnom životu. Pratim šta se dešava sa slučajem američke rafinerije u Smederevu.Nisam uređivao dokumentaciju, ali koliko mi sećanje služi, ova storija traje već godinama.O čemu se radi? Jedna inostrana firma želi grinfild investiciju u Srbiji. Konkretno – da podigne rafineriju nafte u Smederevu. Pripremljeni su ugovori koji za naše prilike zvuče bajkovito.Najviše bi se ovajdila lokalna zajednica. Ugovor nabraja fantastične cifre koje će investitor odmah po ugovornom potpisu uplatiti opštini. Predviđeni su evropski aršini za čuvanje zemljišta i vazduha, viši od onih koje zahteva naš propis. Planira se savremena tehnologija, naftovod itd. Proizvodiće se kerozin i druga visokosofisticirana goriva.
Dakle, šta tu može biti problem? Zar nije sve čisto, kako se samo poželeti može u jednom kriznom vremenu. Siromašna zemlja dobija keš novac za zemljište, radna mesta, uvećanje izvoza! To je ono što svi raširenih ruku čekamo. E, pa nije. Koliko vidim na vestima, odbornici u Smederevu se nećkaju. Treći je dan kako se nateže uže. Neizvesno je. Čini se da je više onih koji su protiv gradnje rafinerije. Navodno se plaše zagađenja okoline.
Ne živim u Smederevu pa nije moralno da presuđujem ko je u pravu.Da tamo živim, valjda bih znao šta o tome da mislim, ovako imam samo jednu nedoumicu.
Da li će neko reći istinu o ekonomskim perspektivama opštine? Sartid smanjuje proizvodnju, koliko čitam. Šta će biti ako ugasi visoku peć? Ima li neko hrabrosti da kaže, nećemo američku investiciju makar jeli korenje? To bi mi se činilo pošteno. Kao vrednosni stav, ali i kao iskren odnos prema javnosti u čije ime se odlučuje: Naravno, jedenje korenja je metafora za materijalno trpljenje.Odlučivanju bi trebalo da prethodi otvaranje karata pred javnošću. Tada bih skinuo šešir za principijelnost.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.