Volimo krupne reči i volimo „moderne“ pojmove. Volimo da ih eksploatišemo, usvajamo, upotrebimo za dodavanje etikete sebi i drugima, i tako sve dok ih ne obesmislimo. Kitimo se njima tako da nam i božićna jelka zavidi na kreativnosti. Tako smo valjda bitniji-uglavnom sami sebi. Negde sam čuo da je u modu ušla karijera, onako kako smo je mi razumeli i zamislili. A kod nas se, vala, primila i odomaćila jednom za sva vremena. Šta sve možeš da napraviš od karijere i čemu ona sve može da ti posluži. Možeš, recimo, da se razvedeš uz savršen izgovor. U nedostatku istih poslužiš se pravom da konačno počneš da se profesionalno razvijaš oslobođen svih okova i stega, suvišnih obaveza, makar te to spopalo i u pedesetim. Jer, kasno nikad nije. Sad, velike su šanse da se taj razvoj naglo prekine posle tri dana provedenih za stolom duplo mlađe koleginice, koja te je uzgred i motivisala toliko da prethodni mučenicki život staviš pred svršen čin. Karijerom možeš i da se pohvališ u „visokom“ društvu za kafanskim stolom, pre nego što kravatom diskretno obrišeš usta. Učili su me da treba da radim ono što voliš i za šta imaš bar malo talenta. Naravno, ako je to moguće. Onda budeš što bolji. Jednom postaneš stvarno dobar, okreneš se iza sebe, vidiš gde si prošao. To je karijera. E, pa nije! Uopšte ne moraš da se okrećeš. Možeš da pogledaš u džep, platiš večeru-dve, ubaciš par stranih reči u vokabular (samo u presudnim trenucima), iščeprkaš odnekud zaboravljenog brata od ujaka sa jakim poznanstvima i – eto ti karijere. Poznavao sam jednog nezaposlenog tipa čija je porodica velika, a klinci vaspitani i veseli. Što se mene tiče, i on te izgradio karijeru. Ali, njegova se meri drugim aršinima.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.