PROLEĆE KOJE NE DOLAZI

Čini se da je pomalo svima dosadila zima i da velika većina očekuje proleće kog nema.
Zima nije dosadila samo zbog snega, već najviše zbog zatvorenosti u kuću sa onima
koje najradije viđate onoliko koliko treba.
Po staroj narodnoj beži od bližnjeg svoga većina mojih prijatelja je period ekstremnih
minusa doživela kao pad u ropstvo gospodara kuća, odnosno žena. To ume da boli.
Naviknuti na „mnogo“ posla i celodnevno odsustvovanje od kućnih poslova većina
muškaraca se u ovom periodu našla u čudu koje podrazumeva nabavke, bacanje
đubra, spremanje po kući i ostala čudesa. Nije lako izdržati, ali ni sticati nove radne
navike.Naročito ako je to pod stare dane kako mi reče jedan četrdesetogodišnjak.
Priča mi jedan prijatelj da mu je najteže bilo kada su firme pripremale uvođenje neradnih
dana zbog vanredne situacije. Pitam ga zašto, a on kao iz topa kaže „pa ko će bre da
sedi u kući ceo dan“. Tu mora da dođe do konflikta, hehehehe.
Verovatno će mnogi brakovi zbog ove zime biti ugroženi zbog previše boravljanja u istom
prostoru i naročito zato što se tu otkrivaju i navike koje su godinama sticane izvan kuće.
Te navike nisu bile primećivane isključivo zbog malo vremena kog supružnici provode
zajedno, dok je sada sve izašlo na videlo. Na videlo u malom prostoru. Nema skrivanja.
Jedan moj prijatelj je tako naglo počeo da smeta zbog toga što ostavlja čarape pored kreveta, a ranije to nije bilo primećivano jer je mnanje boravio kod kuće.
Drugi je došao u situaciju da ne sme da srče supu iako je vuća i da mora da iza sebe opere
svoj tanjir kao u vojsci. Kaže mi da mu je došlo da i ne jede ništa. hehehehe
Treći je počeo da primećuje kod žene da ostavlja stvari svuda po kući i da posle nema pojma
gde se šta nalazi pa ispituje njega. Počeo je da polako ludi od toga.
Kaže mi da je to lakše podnosio vikendom ili samo nedeljom, dok ga je ovaj dugački period tzv. zajedništva umalo dokrajčio.
Kakva li je sudbina mnogobrojnih zajednica zbog viška vremena provedenog zajedno?
Koliko se može govoriti o tome da su mane uočljivije kada se više promećujemo?
Sve to nije toliko strašno kao priča jednog od drugara koji je kupio u zdravstvenoj ustanovi nekakve membrane za uši i to je koristio sve dok sneg nije okopnio i on postao ponovo aktivniji.
Priča mi da je svaki dan kroz prozor gledao vrapčiće i da su ga oni izvukli iz teške kućne
depresije koja je jednim delom nametnuta i kroz javnost. Bilo je i ranije teških zima, ali ova je
po atmosferi bila nepodnpšljiva kaže. Ubeđivale su nas sve TV da je najbolje da sedimo kući.
Vrapčići su me vadili da ne moram da slušam šta mi ostali pričaju, odnosno zašto ponavljaju
većinu istih priča.
Ipak proleće je tu. Samo što nije. Šta donosi, a šta krije?
Videćemo ishode pobrajanih slučajeva.
Sve u nadi da neće uskoro vanredna situacija zbog ekstremnih vrućina.
Mogu da uslede slični problemi samo bez džempera i jakni.