Da lil smo navikli kao što piše u Vikiliksu da imamo sređenu priču oko rada i
plaćanja istog to nije tolilko važno, mkoliko je bitno da je imalo gde da se
radi i da se ne razmišlja o tome da li će ti sutra neki gazda reći da više ne
dolaziš na posao.
Zablude su obostrane i priče poneklih zapadnih diplomata o tome da Srbija
i Srbi predstavljaju razmažene ljude koji sanjaju za komunistićki radničkim
pravima predstavlja u stvari žal za divljim prostorima kolonijalističkim miljeom
gde se radi i crnči po ceo dan za šolju vode ili šaku buđavog hleba.
Samo oni koji sanjaju takvu ekonomiju mogu govoriti da su razmaženi oni koji
misle da im je potrebno platiti njihov rad i da ipak mogu postojati pristojna društvena
pravila koja regulišu prava na rad i zaradu. Takve teze upućuju kao da smo bili
divlje društvo jer su u komunizmu primane zarade, a danas to nikome nije ni na koji
način zagarantovano.
Dakle, ako vlasnik krade, pljačka, mešetari i pritom pere pare u inostranstvu uz pomoć
domaćih i stranih koruptivaca to je potpuno u skladu sa principima ekonomije koju
pisac redova iz Vikiliksa poznaje, a ako je država uređena i ako se prevaziđe kriza
unutrašnjih dugovanja i pljačke, te još dođemo do nekog stepena dostojanstva radnika
to je komunizam.
Potpuna budalaština pisca tih redova iz Vikiliksa, jer prava radnika nisu isključivo
komunistička tekovina, dok je o komunizmu moguće govoriti kao o sisitemu sa
suspendovanim političkim, ljudskim i verskim pravima.
Kamo sreće da je reforma komunizma bila na pravcima jačanja nedostajućih ljudskih
prava, političkih i medijskih sloboda, verskih sloboda, a ne u pravcu razaranja svih
privrednih kapaciteta i pretvaranja privrede u kapitalističku bljuvotinu sa početka
stvaranja prvih mašima, dakle, pretvaranje svega u ruševine i stvaranja okolnosti za
besmisleno uništavanje i pljačkanje profitabilnih državnih resursa?
Nije stvar u tome kako navodi pisac tih redova, a kao što često znamo u mnogim
ambasadama sede neznalice i oni koji na osnovu kafanskih polupijanih informacija
stvaraju depeše centralama, da se radi o narodu koji samo misli da mu nešto mora
bit obezbeđeno, već je reč o tome da se radi o onima koji misle da je besmisleno da
se sve razori.
I nije reč o primanjima plata, već je reč o ppokušaju stvaranja uslova za dostojanstven
život od svoga rada.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.