Šardone, kaberne, merlo, sovinjon, rizling… opšte su poznati nazivi sorti koje su preplavile ceo vinski svet (i da, imena sorti se pišu malim slovom, čisto za one koji eventulano ne znaju).
Kako je krenula nova vinska istorija u našoj zemlji, pre petnaestak godina svi smo bili svedoci najezde šardonea i kabernea iz svih regiona Srbije. Gotovo nigde nije moglo da se poruči vino od neke baš srpske sorte grožđa. Nije ga bilo. Sve do skoro, samo sporadično se nalazio poneki vinski entuzijasta koji je negovao naše stare sorte koje su bile pred izumiranjem, a još ređe oni koji su podizali zasade novih srpskih sorata. A takvih ima, itekako.
Pa, šta je to što Srbija može da pruži? Nije malo, ali nije ni puno, nekako je taman.
Ono čime treba da se predstavi pre svega jesu tamjanika i prokupac od starijih sorti. Tu je i kadarka, koju smo zaboravili pod najezdom Turaka bežeći u Mađarsku. Poneli si Srbi sa sobom kadarku u Mađarsku, zasadili je, gajili, ali su je zaboravili kada su se vratili u Srbiju, pa se i danas kadarkasmatra mađarskom autohtonom sortom. Kod nas, gaji se jedva u dva vinograda, čini mi se. Tu su i neke novostvorene, među kojima svakako prednjači morava, čiji su prvi vinogradi podignuti 2003. godine u Pocerini. U njenom društvu danas stižu sila, panonija, neoplanta, probus, petka, petra, kosmopolita itd. koje se opet gaje tek sporadično. Ali, ajde da krenemo od onih koje su tu od «prvog dana». Dve autohtone sorte koje su duboko ukorenjene u Župske vinograde, prokupac i tamjanika, ali i u po nekom drugom vinskom regionu. Prokupac je sorta koja se gaji na ovim prostorima, verovali ili ne, duže od hiljadu godina, i gotovo da je raritet u svetu. Neki klonovi se mogu naći u Bugarskoj, ali je ipak naša endemska sorta. Do pre par godina sve se svodilo na entuzijazam pojedinaca iz Župe, a danas i oni najveći srpski vinari prepoznaju važnost, autentičnost i originalnost njegovog ukusa i sve češće ga srećem, ako ne kao sortno vino, a ono u nekom procentu u crvenim kupažama. Od prokupca ne treba očekivati „nabildovano“ vino sa puno tela, tanina i alkohola nalik kaberneu ili vrancu. Prokupac je jedinstven za sebe. Sto posto originalan i ne podleže trendovima. Ima svoj put i kome se sviđa – sviđa se, kome ne, ne. Nema puno kompromisa. Tj. nema ga uopšte. Ako ga sretnete negde grlo sa čašom, možete očekivati crveno vino, rubin boje od duboke intenzivne do nešto laganije, svetlije. Specifične začinske arome, na sveže, jedva zrele jagode, šumsko voće, višnje, zemljane arome. Naslutiće se koža, drvo i duvan. Njbolje ćete mu učiniti ako ga poslužite sa lokalnom hranom, domaćim sirevima i crvenim mesom, jagnjetina i sač će se sjediniti sa njim u potpuno savršenstvo. Sa druge strane o tamjanici se spekuliše dosta… ali o tome u narednoj kolumni.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.