Hrvatska vlada je novu godinu počela najavom Vesne Pusić da će povući tužbu za genocid protiv Srbije, čime je pokazala nameru da okrene novi list u politici prema jednom od najvažnijih suseda. Nije trebalo ni da je podnose, reci ce srpski nacionalisti. Ali, nije trebalo ni Srbija da šalje tenkove i vojsku u Hrvatsku, pa ih je ipak poslala, a dobro organozovani i svesni građani su posipali auto-put cvećem. Tako je klupko i počelo da se odmotava, a sada ga valja zamotavati.
Za nas možda važnije i poučnije od same najave povlačenja tužbe je način na koji se Vesna Pusić postavila prema hrvatskoj opoziciji i zadatku nove vlasti. “Držat ćemo se toga da smo dobili povjerenje na izborima ne zato da ljude zavaravamo nego da im rješavamo probleme i činimo život lakšim”, odgovorila je ona komentarišući primedbe da bi HDZ mogla na inicijativu nove vlade da reaguje veoma oštro.
Tu dolazimo do prave suštine, odnosno do kvaliteta i prirode same vlasti i njene spremnosti da prihvati istorijsku i društvenu odgovornost. Umesto da se valja po balkanskom blatu zajedno sa nacionalistima i populistima koji u prvi plan ističu emocije i sa njima kalkulišu na sitno, ona je počela da promišlja o budućnosti i pravcu u kome vodi zemlju. Umesto “neće oni nama”, Pusićeva podseća da se problemi moraju rešavati.
Bilo bi zaista ohrabrujuće da ovako odlučno i odgovorno, bez dnevno političkih kalkulacija u odnosu na stavove nacionalistički orijentisane opozicije, reaguju i srpski političari kada pokušavaju da reše neko od gorućih nacionalnih pitanja, poput Kosova. Ali, to se izgleda neće uskoro dogoditi, ne zbog zbog straha od nacionalista, nego zbog toga što ni takozvane proevropske snage u vladajućem bloku nisu načisto šta treba da urade i šta im je stvarno prioritet.
Jer, kada je reč o Hrvatskoj, valja podsetiti da je put za otopljavanje odnosa između Zagreba i Beograda hrabro prokričo srpski predsednik Boris Tadić, i to u vreme dok je u Hrvatskoj na vlasti bila HDZ. Tada su u Srbiji škrgutali zubima kvazipatriote i populisti, ali Tadić je bio dosledan, a odluka da pruži ruku Hrvatskoj svakako će ostati upamćena kao jedan od najvažnijih poteza koji je povukao tokom predsedničke karijere.
Vest o povlačenju tužbe se nekako utopila u svečarskoj atmosferi u kojoj nema previše prostora za politička reagovanja, ali je izvesno da ima ogroman značaj za odnose u regionu i za međunarodnu poziciju Hrvatske. Nova hrvatska vlada pokazala je inicijativu a iz vizure Vašingtona i Brisela to je više nego pozitivno jer veći deo međunarodne zajednice na Srbiju gleda kao na zemlju koja je inicirala rat na Balkanu devedesetih.
Bilo bi otuda veoma uputno i korisno da se pružena ruka u Srbiji dočeka bez ustezanja i kalulisanja, bez likovanja i bez onog “eto, šta smo rekli, na kraju su morali da odustanu”. Jer, ipak nisu morali i svakako ne bi da je na vlasti ostala HDZ. Tada bi sve ostalo kao što je bilo i do sada – funkcioneri dve zemlje bi se sastajali i razmenjivali stavove, ali bitnih poteza koji bi odnose podigli na viši nivo ne bi bilo.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.