Smrkava li se ponovo nad nama i da li znamo kuda brodimo?
Nije bilo tako davno Srbija je bila raspolućena na izdajnike i patriote i to je kulmiiniralo
bombardovanjem. Posle Petog oktobra bili smo raspolućeni na demkratskli blok i snage
devedesetih, za koje su svi koji su posle demokratskih promena došli na vlast predstavljali
izdajnike.
Danas se rađaju nove podele i čini se da jedna polako nestaje, a to je podela na one za
evropske integracije i one protiv. Bližimo se nultom stanju politike bez jasne strategije i
sa potpunom predanošću trenutnom stanju stvari. Koliko je to dobro pokazaće vreme, ali
vreme ponekad nije najbolji pokazatelj ako ga uzalud izgubimo kao devedesetih.
Da li smo tada propustili jedinstvenu priliku da se kao Srbija izdvojimo iz SFRJ u svojim
avnojevskim granicama i da sa takvim međunarodnim priznanjem osiguramo potpunu
zaštitu našeg naroda na prostorima bivše Jugoslavije? Šta nas sada čeka osim pokušaja da
greške devedesetih popravimo ida makar malo popravimo imidž koji imamo.
U vreme bombardovanja glasovi osude Miloševićevog režima su bilil veoma retki ili potpuno
ućutkani. Mediji suu patriotskoj cenzuri težili ka tome da opstanu, a građani su vrteli radio
aparate sa starim baterijama da uhvate Slobodnu Evropu ili bilo šta što daje neku iniformaciju.
Pozove me tada jedan prijatelj da se nađemo u gradu na kafi. Krenem. Oko mene apokallipsa i pustoš.
Nigde žive duše. Dogovor je bio da se nađemo na Terazijama.
Okrećem se i čudim kolliko je grad prazan. U tom trenutku mi neko dobacuje izi kafane ‘ ulazi unutra, jesi li ti normalan? Mislilo sam ko zna šta je?
Pitam o čemu se radi. Prestravljeni konobar gleda u mene kao u ludaka i govori „čoveče ubiće te pomračenje“. Ulazim u kafanu prepunu ljudi koji čekaju da pomračenje prođe da krenu kućama.
Šetali smo pod bombama kaže jedan gost, ali ovo je gore. Pita ga drugi što je gore i ovaj reče, bratacko zna kakvo je ovo sunce? To je neko jako sunce. Sve nam to dolazi sa ZAPADA dobacuje ljuta žena i napada ih što sede u kafani i nisu negde na frontu.
Vidim da je diskusija odmakla i izađem polako napolje. Vidim prijatelja koji nailazi i kaže mi da
je sve stalo. Pitam ga što.
Kaže POMRAČENJE. Ćutali smo jer sve govori jedna reč.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.