Prošlog petka Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) obeležilo je 20 godina Prozora – dnevnika na otvorenom ustanoljenog zbog državne okupacije tadašnjih, takođe državnih medija. Predstavnici NUNS-a, među kojima sam bila i ja, stigli su na sam kraj male fešte zadržani poslom koji je pre dvadeset godina izgledao dvostruko nemoguć – iščitavanjem Nacrta medijske stragegije.
Šta je tu nemoguće, pa još dvostruko, logično je pitanje. Prvi odgovor je utešan – iako sa zakašnjenjem od gotovo 11 godina i Srbiji je stiglo vreme za medijsku strategiju koja bi ovu oblast trebalo da prevede i podvede pod evropske standarde. Baš kao što su 5. oktobra, posle zauzimanja javnih i privatnih TV Bastilja, obećali lideri DOS-a, a poverovali im svi. I mi koji smo bili nezavisni od režima i oni koji su bili veći katolici od pape.
Drugo nemoguće je apsolutno neutešno – 20 godina posle Prozora i 11 godina po 5. oktobru, medijska udruženja i dalje nastoje da medije otrgnu iz zagrljaja države, a ona ih ljubomorno čuva, neguje i štiti. I tu postoji nepisani konsenzus većine parlamentarnih stranaka, jer sve se nadaju da će kad-tad u vladajuću fotelju pa valja imati direktan link sa biračima. A šta je bolje od medija nad kojima imaš punu kontrolu? A ne plačaš ih svojim novcem. Lekciju koju je Milošević naučio od svojih prethodnika bez imalo stida usvojili su i njegovi naslednici na vlasti.
Sada se zabavljaju novom medijskom šemom koja će osim dva tzv. javna servisa – koji se finansiraju obaveznom pretplatom, socijalnim injekcijama iz budžeta i slabo kažnjivim prekoračenjem oglašavanja – ustanoviti još šest regionalnih. Njih će, bez mimikrije, za razliku od RTS I RTV, plaćati svi građani pošto će u budžetu biti otvorena posebna linija. Da stvari budu potpuno transparentne nije zgoreg navesti gradove čiji će stanovnici imati privilegiju – Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Pazar, Užice i Zaječar. Moglo bi se to prevesti i u imena kuća, ali neka ostane – tajna. Treba i RRA ponešto da odradi.
I Tanjug će opstati na sigurnijim kotama nego sada, pošto se planira svojinska transformacija koja će ovo javno preduzeće prevesti u – javno vlasništvo. I osiguran budžet. Zaštićeni su i manjinski mediji kojima preko nacionalih saveta vedre i oblače manjinske stranke.
I šta reći? Pa, ništa, bilo je I to logično očekivati od vlasti koja se svojevoljno odrekla lustracije i tim odricanjem otklonila mogućnost profesionalizacije medija i afirmacije novinarstva. Nije logično to što tolike godine verujemo da će biti drugačije, da su Prozori i prozorčići prošlost.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.