Podilaženje

Eko Taxi Vranje

Omiljena tema naši cenjenih kolumnista u proteklih nedelju dana „u svim novinama, u svim novinama…“ što bi rek’o Đole Đogani, beše pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Tragedija neslućenih razmera. Uz podrobnu analizu da li su za to krivi beli listići ili Vesna Pešić. Da je to bio šok za sve – jeste. Ali tražiti krivca i biti pametan „posle izgubljene bitke“ pomalo je deplasirano. Da li je šačica onih koji misle da je crtanje čiča gliše umesto zaokruživanja broja na biračkom listiću kriva za „demokratski“ debakl? Ili da jedan pojedinac, ko god on bio, može biti kriv za izborni rezultat? Naravno da ne.
Krivi smo mi koji nismo izašli na izbore. A nismo, jer nismo imali za koga da glasamo. A zašto je to tako, nek se zapitaju oni koji nam nude fantastičnu budućnost (koju kreiraju već godinama), vređajući inteligenciju sopstvenog biračkog tela idiotskom izbornom kampanjom. Jedini trenutak kada Tadić nije bio glumac poštenog, odmerenog demokrate, ljubitelj sporta i goveda, jeste momenat kada je čestitao pobedu svom protiv kandidatu. Ogorčenost nije mogao sakriti.
Sa druge strane, dobismo predsednika koji je svoju politiku (i reč) menjao u skladu sa prilikama. Menjao je i prijatelje, kumove, podilazio masama. Nije se libio ni da štrajkuje glađu (priključen na infuziju) i da potom pojede kuvano jaje, uz blagoslov. Posle prvobitnog šoka, shvatih da nije tragedija imati predsednika kog smo dobili. Jer takvog i zaslužujemo. Tragedija je živeti u Srbiji. Gde i nakon demokratskih promena, promena nema.
Politika je ku*va. Kao da to nismo znali. Zato me ni saziv buduće vlade neće iznenaditi. Kakav god bio, i ko god je činio. Strašno je to što se poslenici javne reči, posebno oni koji imenom i prezimenom stoje iza svojih tekstova, ne obaziru malo na „običnog“ čoveka. Namerno stavljam pod navodnike, jer se i kolumnisti, poput političara, smatraju elitom. Kada će neko od njih da zagrebe ispod površine? Da se zapita što smo gladni, nezaposleni, nezadovljni? Što prava elita odlazi iz zemlje? Mlada, intelektualna, obrazovana? Ona koja istinski može da promeni Srbiju. Kada će se dotaći suštine problema zvanog „život u Srbiji“, a ne baviti se radikalima (ko to beše), belim listićima ili ne-znam-kakvim političkim analitičarima i tumačima naše realnosti? Onog momenta kada budu prestali da podilaze uređivačkim politikama. A to se skoro neće desiti. Zato se ja i ne bavim političkim novinarstvom. Samo naglas razmišljam. Ali, živo me zanima, kako li će se naša (medijska) stvarnost kreirati u narednom periodu?





  • Ostavi komentar