PET MINUTA SLAVE

Konačno je došlo i njegovih pet minuta slave. Ulazimo u period veselja, slavlja i intenzivnog druženja sa nama dragim ljudima, za koje smo tokom godine dozvolili sebi da nemamo vremena. Ipak, u ovim danima praznične euforije i veselja sve nam je oprošteno.

U Srba je vino svečanost. Piće za posebne trenutke. Za slavlja. Za veselja. Za svadbe i sahrane. Vino je u duši našeg čoveka toliko posebno i jedinstveno da ga je strah da ga pije svaki dan, da ne daj bože ne učini sebi plezir kada nema povoda da se oseća posebno. I ko bi to mogao razumeti? Sada konačno ulazimo u period kada treba da se osećamo posebno i svečano. Bili gosti ili domaćini, u ovom delu godine uvek se trudimo da damo svoj maksimum.  Da obučemo najbolja odela, izglancamo cipele, dotegnemo se kravatom, kupimo domaćici cveće, a domaćinu «bocu».

Ta «boca» neretko bude iz arhive koju smo dobili prošle godine od komšije za slavu, pa sad samo moramo da vodimo računa da je ne vratimo istom komšiji. Sviđalo vam se to ili ne, tako stvari stoje. Moja tetka obeležava bombonjere koje dobija, od kad joj se desilo da joj se jedna vratila posle pet godina. Možete zamisliti. Dosadno je kad funkcionišemo po šablonu kao i svi ostali. Dozvolite sebi da budete drugačiji. Dajte sebi za pravo da ovaj decembar obeležite vinom kao znakom večnog prijateljstva prema sebi dragim ljudima. Neka ove godine ona gore pomnuta boca u sebi sadrži ceo svet. Neka to bude «samo» boca vina.

Vino u sebi nosi svu filozofiju života, strast i inspiraciju. Poklonite je onima koje volite. Zašto ne i onima koje možda do sada niste voleli? Razmislite o tome.

Sa arhivskim bocama poklanjate čak i deo istorije. Poklanjate put do spoznaje filozofije života, poklanjate inspiraciju, poklanjate beskonačnost.  Dajete im kartu za drugačiji doživljaj života. Vino nesebično pomaže da otkrijemo onaj drugi deo sebe, da spoznamo svoje drugo ja koje čuči negde skriveno bez hrabrosti da se pokaže svetu. Ja ne znam za bolji poklon. Znate li vi?

Ne postoji ni jedan veliki um ovog sveta koji nije inspiraciju našao u vinu.  Ideju. Misao. Poeziju. Ljubav. Romantiku. Pa i patnju. I muziku. Da ne bi vina ne bi danas čitali Jakišića ni Bodlera ni druga velika dela koja je vino tog vremena došapnulo onima koji su mu se dali.

Oni su svi bili, ostavili trag i prošli, ali nisu zaboravljeni. Da li ste ikada pomislili da i vi možete biti jedan od njih? Može svako od nas. Samo je pitanje ko će umeti da oslobodi sebe i iskorači napred gde nema utabane stze i ko će za sobom ostaviti trag koji će drugi slediti. To je stvar samo našeg ličnog izbora i imanja ili nemanja hrabrosti. Imamo je svi, samo je ponekad treba potaći.

Ne postoji na ovom svetu ništa što utiče na čoveka kao vino. Ali moramo uvek imati na umu ko je gospodar u tom odnosu i te uloge nikada ne smeju da se zamene. Jer, upamtite dobro, vino je dobar «sluga», ali vrlo loš gospodar.

Zato, mudro i sa merom u dane koji su pred nama.