Bilo je to u vreme NATO bombardovanja (ili NATO agresije, kome se kako dopada). Dakle, pre više od 15 godina.Tu, u jednom selu pored Vranja, u domaćinskoj kući. Ko se u ovoj priči eventualno prepozna, ili se neko nađe uvređenim, povređenim – Bože moj. Neće biti ni prvi, a ni poslednji put.
Dakle, počeše moćnici da nas gađaju kojekakvim bombama. Kao odgovor na taj čin, u selo stigoše pripadnici vojske i teritorijalne odbrane – valjda se to tako tada zvalo. Jedan seoski domaćin, patriotski raspoložen, inače radnik na privremenom radu u inostranstvu, otuda iz belog sveta javi svojima u selo da se njegova kuća otključa i stavi na raspolaganje braniocima otadžbine. On, kao i svi naši gasterbajteri, napravio je sebi zadužbinu u kojoj će u miru da provede ostatak života posle pečalbe. Lepota jedna: veliko uređeno dvorište sa fontanom, stazama i engleskom travom, nova kuća građena po zapadnim standardima i propisima, nov nameštaj, mermer, čisto drvo, sjaj…
I, sećate se onog vremena: gađaše oni nas žestoko. Mi njih malo manje. To potraja 78 dana. Kada smo proglasili pobedu nad silama alijnse, vojska i teritorijalci se vratiše. Jedni u kasarne, drugi svojim kućama. Svakome je ostalo da dosanja svoj NATO san.
Po izlasku teritorijalaca iz kuće našeg dobrotvora i patriopte, komšije zaključeše kuću. U leto sledeće godine vlasnik kuće dolazi na odmor u selo. Opušteno, srećan što će videti svoju zemlju i svoje ljude. Kada je otključao vrata i razgledao imao je šta da vidi: teritorijalci su, po napuštanju kuće, kako je koji odlazio, sobom nosili šta je ko mogao poneti i natovariti u automobil. Tepisi, sitninji delovi namešta, stolice, posuđe, umetničke slike, ukrasi…sve je to razneto. Branioci otadžbine i patriote po zanimanju, oni isti koji su od države naplatili velike ratne dnevnice,(a ovi baš jesu- oni su iz Leskovca) žestoko su se poigrali dušom i dobrotom našeg čoveka.
Na pitanje zašto je čekao sve ovo vreme, zašto slučaj nije prijavio, naš dobrotvor odgovara da je taj haos konstatovao tek po povratku, posle skoro godinu dana i da bi svaka priča s te vremenske distance bila deplasirana.
Rekao mi je još nešto važnije: „Nisam imao srce da prijavim one koji su nas tada štitili od NATO agresora. Danas bih postupio drukčije, jer sam shvatio da su u mojoj kući boravile patriote po zanimanju“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.