Nedavno sam na netu naletela na stranicu: „Glavni grad juga Srbije – Vladičin Han, tamo idu Surduličani da vide vozove, Vranjanci u bioskop, a Leskovčani na bazen!“. Ne znam da li sam se više smejala ideji ili me više iznerviralo to što je autor stranice ustvari Vranjanac. Kako god, ova stranica i nije toliko bitna, samo me podsetila na to koliko sam puta bila svedok „pljuvanja“ našeg grada. Pomislila sam da to ima veze sa mentalitetom ovdašnjih ljudi, ali je ipak stvar u tome da su ljudi razočarani u grad. Mladi najviše. Zbog učmalosti, zbog nemogućnosti da se izraziš na pravi način. Retke su prilike kad je u gradu zabavno i živo, a da to nije u nekom od mnogobrojnih kafića. Još su ređe mogućnosti da se aktiviramo i izmenimo nešto. Tako je to kad „pametan zaćuti, budala progovori a fukare su na vlasti“. Potrebno je mnogo motivacije i podrške koja ne postoji da bi se nešto izmenilo. Leto je, raspust, a ti sediš kod kuće bez posla, sa 100 dinara u džepu, dok neko sa jedva završenom srednjom školom radi u kakvoj državnoj instituciji. Njemu zasigurno neće biti dosadno, potrošiće tu „zarađenu“ platu, izpoziraće na nekom od bazena pa će „zapaliti“ na neko grčko ostrvo. A ti ćeš izaći sa društvom, ljuštiti suncokret cele večeri, i sve tako u krug. Ako imaš za suncokret. I kako onda ne biti razočaran i ogorčen? Ovaj grad mladim ljudima pruža mnogo manje nego što u stvari može. Pojedinac ne može promeniti nešto, ali može da jaukne: „Molim vas, gospodo, ustanite iz vaših kožnih fotelja, zalepićete se, i podržite dobre ideje, neće vas koštati mnogo vremena a ni para (a to vam je najbitnije,zar ne?)“ !
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.