Kopaonik je stvarno postao skijaški sistem koji može da se takmiči s nekim manjim (po broju žičara i kilometraži staza) evropskim smučarskim centrima. Ako se zanemari infrastruktura, koja ne može da prati već prenaseljeni Nacionalni park i neke čudne gradjevine koje su tamo iznikle, sve ostalo sasvim dobro funkcioniše. Sve žičare rade, staze su dobro „ispeglane“, kafića i restorana ima na pretek, sredinom marta je cena ski passa snižena cak za 50 odsto, a ovih dana (od 19. do 25.marta) tamo se održava Big snow festival ….
I tako zadovoljni i raspoloženi krenete žičarom uz osunčanu i snežnu planinu, željni da sa njom podelite i njeno chutanje. Ali, Bog (ili Djavo), ne daje sve. Neko se dosetio da kompletira skijaški doživljaj postavljajući zvučnike u stubove svih žičara, pa oni –stubovi – ili nesnosno krče ako su u rupi ( kao na stazi Duboka II na primer), ili nesnosno glasno prenose „duhovite“ komentare voditelja neke lokalne stanice, ili vas obavestavaju o zbivanjima u zemlji i svetu.
„Na jugu Francuske u saobraćajnoj nesreći poginulo dvadeset dvoje dece“, orilo se pre neki dan planinom koja bi se pod takvom tragedijom vratila u svoju iskonsku tišinu, kada tu tišinu ne bi prekidali zvučnici stalno novim sadržajima te neke lokalne stanice koja se emituje iz nekog centra. Ima tu i razne muzike koja bi možda i bila podnošljiva da nije tako glasna i tako nametljiva.
Skijala sam od Španije do Polarnog kruga i pokušavam da se setim gde je tako bahato i besmisleno ozvučena i uznemirena priroda, ali ništa slično mi se ne priziva u sećanje. U Spaniji, Italiji, Austriji, Sloveniji, dogadja se da sami skijaši, naročito kada se malo „zagreju“, naprave festu na snegu s malom harmonikom ili violinom, ali to se ne da uporediti s kopaoničkim ozvučenim stubovima. To je lokalna, simpatična veselica koja se pozdravlja s odobravanjem .
Kafići su druga i razumljivija priča. I iz njih trešti muzika, ali većina je stacionirana u samom centru odakle se polazi žičarama na razne staze, pa sve to,zajedno sa šarenilom skijaške odeće i raspoloženim smučarima koji su ove zime prosto okupirali Kopaonik, stvara atmosferu opuštenosti i razdraganosti kakvu jedan takav skijaški centar i treba da ima. Ali nekome to nije bilo dovoljno, pa se dosetio da pojača doživljaj tako što je smestio radio u stubove žičara i pojačao ga do daske silujući decibelima prirodu.
Neko će reći da tražim dlaku u jajetu. Izgradili toliki Kopaonik, a meni smetaju zvučnici! Ali sitnice čine život. Mada ova stvar sa zvučnicima i nije sitnica. Ako znamo šta je priroda.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.