Opori ukus mleka

Eko Taxi Vranje

Ovo sa mlekom je počelo tako što je objavljeno da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini otkriven aflatoksin. Prva reakcija javnosti je bila – ne kupujte hrvatsko i bosansko mleko. Prva reakcija nadležnog ministarstva i drugih nadležnih institucija je bila da saopšte kako u Srbiju nije uvezeno mleko koje je zatrovano toksičnim materijama.



 

Javnost je ovu priču popila „ko’ čašu mleka zaslađenu medom“, čak se pomalo radujući što je kod nas sve kako valja, a kod suseda ima problema. To je i očekivano, budući da je takozvani javni diskurs brižljivo oblikovan kao jedna velika „Farma“ (ne ona za proizvodnju mleka, nego za zavirivanje u ljudske intime) i da nekritički prihvata svako mišljenje ako je na odgovarajući način upakovano u željenu političku ili neku drugu matricu.

 

Ono što nije očekivano je potpuno ćutanje takozvane stručne javnosti i obrazovanijeg dela populacije, čak i kada je reč o stvarima koje se neposredno tiču zdravlja svakog građanina, a naročito dece. Svi su, tako reći do juče, graktali o slovenačkom i hrvatskom mleku, niko da pokuša da ponudi javnosti odgovarajuće činjenice.

 

A redosled stvari je ovakav: krave su zdrave ali daju toksično mleko zato što jedu toksičnu hravu. Hrana je toksična zbog veoma jake suše koja je pogodila region prošle godine. Srbija je u centralnom delu regiona i imala je veoma tešku sušu. Elementarna stvar bi bila da neki stručnjaci odmah objasne da li je moguće da krave u Srbiji nisu konzumirale toksičnu hranu i da se na osnovu toga preduzmu odgovarajućui koraci.

 

Pošto nije poznato da je neko u Srbiji izmislio neko efikasno sredstvo koje suzbija toksine u stočnoj hrani i mleku, neodoljivo se nameće zaključak da bi bilo zaista veliko iznenađenje ukoliko bi se ispostavilo da samo u Srbiji nema toksičnog mleka. Ali, bilo je mnogo udobnije talambasati o pokvarenim susedima od kojih dolazi pokvareno mleko nego maltretirati javnost tamo nekim sumnjama i logičkim glavolomkama.

 

Glavna odgovornost je, naravno, na Ministarsvu poljoprivrede. U tom ministarstvu još od letos znaju da je kukuruz zbog suše budjav i da nismo mogli da ga izvezemo. Ako na su na odgovornim mestima ljudi od struke a ne estradni menadžeri ili stručnjaci sličnog profila, trebalo bi da znaju da će toksini iz takve hrane preći u mleko. U skladu sa tim, trebalo je i da blagovremeno preduzmu neke korake, valjda ih zato narod i plaća.

 

Ali hajde, zaista bi bilo previše tako nešto očekivati od naših nadležnih institucija. Nije, međutim, previše očekivati da i na vesti o pojavi toksičnog mleka u regionu reaguju potpuno pasivno, saopštavajući da toksično mleko ne uvozimo. Uostalom, nadležni u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su odmah obavili analize i povukli mleko svojih proizvođača. Trebalo je to da uradimo i mi.

 

Da li Ministarstvo poljoprivrede i drugi nadležni organi nisu tehnički, kadrovski ili organizaciono osposobljeni da u kratkom roku preduzmu korake kako bi zaštitili zdravlje stanovništva i nije toliko bitno. Bitno je da nisu u stanju to da učine na odgovarajući način, a da i dalje ostaju na svojim mestima i dobijaju plate od tih istioh građana koje treba da štite.  



  • Ostavi komentar