Možda ćete pomisliti da što manje masti jedete, to je bolje za vaš holesterol i arterije. Ali nije tako. Ishrana koja smanjuje kalorije iz masti na 10 procenata i manje može da smanji korisni HDL holesterola, tako da rizik od srčanih oboljenja ostaje kao i pre. Razlog je da ishrana s izuzetno malo masti snižava obe vrste holesterola – i štetan LDL i koristan HDL holesterol.
Ako se drastično smanji unos masti, smanjuje se ukupna količina holesterola. To je besmisleno jer se istovremeno smanjuje i dobar i loš holesterol, i njihov odnos ostaje isti. Ovaj odnos dobrog i lošeg holesterola je mnogo bolji predskazivač srčanog oboljenja nego ukupni holesterol.
Suprotno tome, unošenjem mononezasićenih masti koje se nalaze u maslinovom,susamovom, repičinom ulju, tuni, sardeli, skuši, bundevinim semenkama, bademima i orasima, smanjuje se štetni LDL holesterol,ali ne i dobar HDL holesterol koji “čisti“ krvne sudove. Preporučuje se mediteranska ishrana koja obezbeđuje 30 do 40 procenata kalorija uglavnom iz mononezasićenih masti.
Neosporno je da niži holesterol znači ređe obolevanje od savremenih srčanih oboljenja, međutim, to ne mora da znači da ćemo živeti duže. Moždana krvarenja, gde dolazi do prskanja oslabljenog zida krvnog suda s hemoragijskim šlogom kao posledicom, izgleda da su glavna opasnost za ljude sa veoma niskim holesterolom, verovatno zato što nežne opne koje pokrivaju ćelije u mozgu zahtevaju izvestan nivo holesterola da bi funkcionisale. Pretpostavlja se da je za očuvanje krvnih sudova mozga ipak potrebna određena količina holesterola.
Ima pretpostavki da niži holesterol na neki način utiče na smanjenje serotonina – supstance u mozgu koja je odgovorna za dobro raspoloženje i time dovodi do depresije i agresivnosti. Učestalost težih depresija kod starijih muškaraca koji imaju nizak holesterol je veća.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.