Jedan je bio Čerčil, pa De Gol ili Ajzenhauer: bili su političari koji su stvarali istoriju, ali su imali meru. I njihovi naslednici danas imaju meru – jedan ili dva mandata na vlasti i odlaze kako su i došli – tiho i dostojanstveno. Em što su im zakoni jasni, em što su Englezi, Francuzi ili Nemci naučili da će uvek doći neki novi lideri.
Da li ovi naši lideri imaju meru? Ne, srpski bolje zvuči pitanje da li Nikolić, Vučić, Dačić, Tadić, Dinkić, Jovanović, Koštunica, Ilić…, imaju srama i obzira? Ova družina se pre 15, 20, neki i pre 25 godina, bez srama i stida, okačila Srbiji o vrat. Postali su gospodari naših duša. Po onoj narodnoj – „konji su za jahanje, a ovce za šišanje“, neki su te kurseve upisali još u Miloševićevo vreme, a devedesetih ili 5. oktobra usavršili zahtevne tehnike izrabljivanja i uništenja sopstvenog naroda.
Onda je i vreme postalo njihov glavni saveznik. Iz kampanje u kampanju, oni su do bola bivali sve neodmereniji, sve drskiji i bezobrazniji. Građane su bezočno lagali, generacije proganjali, pred gladnim, žednim, bosim i golim nisu se stideli. Ni podele, ni trazcicija, ni NATO, ni svetska kriza… niko Srbiji nije došao glave kao ova družina.
Nasilje, kriminal, korupcija, nakaradna privatizacija, hiljade radnika koji su ostali bez posla, gladni i žedni, goli i bosi… sve su to diplomski radovi srpskih političkih lidera. Nisu Mišković, Beko, Bogićević, Djurić, Perčević, Tomić (ovaj naš) i dugi, sami nastali. Njih su stvorili oni – gospodari naših duša. Svako je imao svoje saksije i svako je uzgajao i zalivao svoje tajkune i kriminalce.
Njima ništa nije sveto! Kod njih nema srama i morala, crvenih kartona i presuda. Sve što su znali – pokazali su! Sve što su umeli – uradili su! Ova država je u svakoj sekundi svetu dužna 100 evra. Ova država je, u ovo njihovo vreme, postala njihova kolonija.
Ali, tu nije kraj. Počela je izborna kampanja. Novi parlament ćemo dobiti 16. marta. Novu vladu, kažu, u maju. Jedan mesec Vlada i parlament će trenirati zajedno. Onda će oni otići na godišnji odmor, a građani će ostati kod kuće. A šta će u Srbiji biti od jeseni, Bog sami zna.
Šta god i kako god, posao se privodi kraju. Do pakla i ponora je tako malo. Zato su oni tu da nas tamo odvedu. Da tako utvrde gradivo. Oni su sada tu da Srbiju spasu od njih samih. Tako će i kod Ginisa obezbediti sigurno mesto.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.