On

Čitali ste o njemu tek završen feljton u Vranjskim? Ako niste, pročitajte. Život je čudo – utvrdite gradivo. Kako sam ja „pročitao” taj feljton?

U vreme komunističkih bajki, svi su mu dolazili na noge. U postbrozovo vreme Vranje je, zahvaljujući njemu, bilo svratište revolucionara samoupravnog socijalizma. Od Vranja je napravio feud kome je dao ime „Švajcarska na jugu Srbije“. Kada bi on rekao – „seci“, iz sobe u Komiteji, koja se zvala „šestica“, odlazili su dželati, padale su glave, a majke zavijane u crno.

Na Osmoj sednici CK SK Srbije, doživeo je brodolom. Dve naredne godine provodi u azilu: ćuti i projektuje nove puteve do državnih odaja. Onda je Milošević u njemu prepoznao kameleona visoke rezolucije. Ubacuje ga u tim poslušnika, kojima je patriotizam bio – zanimanje. Stepenice uspeha vode ga do zvanja državnog dželata sa licencom.

Posle 5. oktobra, u odajama Dedinja, u Arkanovom komšiluku, sačekao „proleće“ i – vaskrsao: postao je demokratska zaštićena vrsta. Ponovo su sve sledeće godine, bile su njegove godine. Lideri DOS-a, bili su pretplaćeni na njegove salone na Svetonikolskom trgu u Beogradu.

Potom je u Vranje doveo NjKV Prestolonaslednika i princezu. Boris Tadić ga je, u fabrici vode „Rosa” promovisao u sveca i obećao da bez njegove saglasnosti nikada neće dolaziti u Vranje, a ministri i šefovi kabineta prosto se utrkuju koga će on, onako slučajno, pred novinarima, uhvatiti „pod ruku”.

Sa njim smo sve doživeli. Ostaje nam još da vidimo kako on u Vranju, samome sebi otkriva spomenik.