Odluka menadžmenta intalijansko-srpske firme Fiat automobila Srbija (FAS) da, uz predsednika i premijera Srbije, pogone u Kragujevcu mogu da posete isključivo „podobni“ novinari državnog Tanjuga, još jedan je u nizu dokaza koji potvrđuje da se iza „posla veka“ krije neka mutna rabota. Nekoliko nedelja pre ovog događaja, u javnosti se zahuktala polemika oko ugovora između Republike Srbije i Fiat grupe iz Torina, a koji je cenzurisan dostavljen Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Još u decembru 2010. godine „namirisao“ sam da se aranžman Fiata iz Torina i Vlade Srbije odvija pod „velom tajne“ pa sam bezuspešno krenu da se bavim tim pitanjem.
Naime, na adresu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja uputio sam niz pitanja koja se odnose na poštovanje preuzetih obaveza od strane Fiat grupe iz Torina i Republike Srbije, ali iz te institucije nam odgovora već godinu dana. Moje prvo pitanje odnosilo se na sve budžetske rashode i subvencije u 2008, 2009. i 2010. godine, koje je naša država realizovala u korist FAS-a. Postavio sam pitanje pitanje kada sve, koliko novca, na koji broj računa, kome i po kom osnovu je uplaćeno iz državne kase, a pod plaštom ugovornih obaveza sa Fiatom iz Torina. Isti „set pitanja“ postavio sam i u pogledu primljenih i evidentiranih ulaganja i obaveza u FAS od strane suinvestitora iz Torina.
Pitao sam tadašnji Dinkićev kabinet koje sve poreske i druge olakšice je Fiat grupi dala Vlada Srbije, u kom vremenskom intervalu i na koliki iznos je procenjena njihova vrednost. Zatim, moje naredno pitanje odnosilo se na sve ugovorom preuzete i neizmirene obaveze Fiat grupe i to sa prikazom strukture, vrste i iznosa istih, a zatražen je i „popis“ neizmirenih obaveza Republike Srbije. Dalje, od Ministarstva ekonomije zatražio sam informacija o strukturi, vrsti i vrednosti očekivanih i planski utvrđenih ulaganja koja će u 2011. godini izvršiti italijanski Fiat u zajedničko preduzeće FAS. A pitao sam i to kakav je plan države i koliko novca planira da u tekućoj godini uloži u FAS.
Nažalost ni na jedno od ovih pitanja Ministarstvo ekonomije nije odgovorilo do dana današnjeg, bez obzira što je zakonski rok za odgovor iznosio 15 dana od dana podnošenja zahteva. Šta sam uradio? Ono što je jedino bilo moguće: žalio sam se Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću i postupak je u toku.
Danas, dok čekam odluku Poverenika i dok slutim da će i meni, kao i Savetu za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, ministar ekonomije dostaviti cenzurisane podatke, prisećam se šta je sve Fiat iz Torina dobio od Srbije. Gratis pogone domaće fabrike „Zastava“, gratis 67 hektara zemljišta (uz obavezu obezbeđenja dodatnih 70 hektara), gratis opremu za sklapanje Punta, slobodnsku carinsku zonu, budžetske subvencije za novozaposlene radnike i subvencije pri prodaji automobila (Punta), petogodišnje neplaćanje lokalnih komunalnih taksi i poreza, državnu garanciju od 200 miliona evra za kredit kod EIB…
A šta je Srbija od Fijata dobila, osim tehnoloških viškova, neizvesnosti i cenzure? Još uvek se ne zna… „Markione mi je rekao: Videćeš, Borise, imaćemo mi i 300.000 automobila samo malo strpljenja“, kaže naš predsednik. Koliko je strpljenja potrebno da bi se ovo predizborno obećanje iz 2008. godine realizovalo, a ne ponovo postalo predizborno obećanje 2012. godine, vreme će pokazati. Fundamentalni uslov za poverenje u iskrene namere Fiata iz Torina jesu transparentne administrativne i finansijske procedure. Tog „standarda EU“ u ovom „poslu veka“ za sada nema!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.