Iako se bojim krize, koja, izgleda, ponovo kreće u pohod, nekako se više bojim Mirkovih izjava, koje će neizbežno uslediti. Jer, kada on izađe i kaže nešto, to može da znači dve stvari: ili ce uskoro da nas „poklopi“ neka straobalna ekonomsko-politička neman ili će moj ionako skromni intelektualni kapacitet ponovo biti doveden u pitanje, a možda i srušen, usled nemogućnosti da shvatim šta je Mirko zapravo hteo da kaže.
Sad se, ruku na srce, još nije oglasio povodom novog talasa krize, ali pomno očekujem taj trenutak. Prošlog puta nam je rekao da kriza neće ni stići do nas. Pa je nekoliko puta saopštavao da smo mi odavno izašli iz krize. Ne znam samo zašto bismo više puta iznova izlazili iz iste krize, ne uklapa mi se tu nešto. Potom saznadosmo i da je (parafraziram) jedno broj zaposlenih, a drugo broj nezaposlenih, te da se ne mogu se dovoditi u vezu ta dva podatka.
No, nije Mirko suština priče. On je samo vrh ledenog brega. Suština priče je vlada na čijem je on čelu (bar formalno), a koja je toliko otcepljena od realnosti, taman koliko i Kosovo od Srbije. Tu je, a nije tu. Tu je, a nikakve koristi od nje nemamo.
Na kraju krajeva, ne treba ni da me bude toliko briga šta oni pričaju. Ali me je jako briga šta će tim povodom da urade. Jer ako se opet budu ponašali kao da su pali s Marsa, ako i dalje budu tvrdili da smo finansijski pametniji od Vol Strita, bogatiji od Norveške i pancirski otporni na te „ćorke“ zvane recesija i kriza, ne ostaje nam ništa drugo nego da stavimo katanac na državu i proglasimo bankrot, i to odmah. Ionako nismo daleko.
Neke indicije ukazuju na to da su članovi srpske vlade ipak u međuvremenu koliko-toliko prestali da se ponašaju poput nojeva i izvukli glavu iz peska, ali čini se kao da još uvek stoje na plaži i trljaju oči dok se cunami neumitno približava.
Kaže se da su pripadnici vlasti jedne zemlje ono najbolje što je narod iznedrio. Ako zanemarimo činjenicu da je to tako samo u teoriji, ne možemo a da ne postavimo pitanje-kako to da je onda to „najbolje“ toliko kratkovidije i, zašto ne reći, gluplje od tog naroda iz kojeg je izašlo? Jer, dovoljno je izaći na pijacu i popričati sa prodavcem paradajza, pa videti da se taj narod, izgleda, bolje razume u ekonomiju, krizu, kurs dinara i ostale ekonomske kategorije nego svi visokoškolovani ćirići, dinkići, đelići, šoškići, cvetkovići i ostali koji sede na visokim državnim pozicijama.
Ostaje nam da se nadamo da će nojevi izvući glavu iz peska. Mada, talas nas je već odavno poplavio. Drugi nailazi i već je kasno da pobegnemo, tako da nam preostaje jedino da slušamo Mirkove optimistične izjave i čekamo da se udavimo.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.