Nikom ništa

Eko Taxi Vranje

Šetam čaršijom i sve kao da pitam ali ne znam koga, sve kao da kažem ali nema kome… pa dobro, bre, ljudi, otkada smo to pristali da budemo divljaci? Ono, istina, gradska nam je sada palanka, ama džaba to, svest nam je pusta, zatucana. I to kao da nam prija, niko ništa (N.N) ne pita, niko ništa (N.N) ne preduzima. A horda divlja li divlja, sa svojim rušilačkim pohodima i vandalskim obestima na krilima N.N. lica. Njihova poslednja aktivnost, vidljiva je na uglu ulica Partizanski put i Bulevar AVNOJ. Ne vidite? To je zato što tu više nema semafora. Iščupan je, polomljen. A pale su i „ značajnije“ žrtve, neke i više puta. Poklekao nam  je tako spomenik najpoznatijeg vranjskog pisca, nakaradno našminkan ležao je oboren u srcu parka. Demolirane su kućice i sprave na igralištu za najmlađe, u parku takođe. „Vranjski izlog“ sveden je na veličinu dasaka i tresaka u strogom centru grada, zatim solarni punjač iliti „ Strouberi drvo“ , čije je ime celim svetom odjeknulo, u centru grada je osakaćeno. Semafori za slepe svoju su bitku izgubili još pre nekoliko godina, a kuglama na popločanim trotoarima se još uvek uzima danak. Nepoznati broj polupanih izloga, telefonskih govornica, trafika, saobraćajnih znakova, zapaljenih kanti i kontejnera… da li se neko toga seća ili još važnije pita? Možda da ipak sačekamo novi slučaj, a do tada niko(m) ništa!





  • Ostavi komentar