Nikada ne zatvaram

Znate li da je jedan od najlepših osećaja imati veliki broj ljudi iz generacije, koji su uspešniji od vas? Na svakom koraku od banke, škole, bolnice, biblioteke, televizije pa čak i kafane, bolji đaci, dobri ljudi, pa i kvalitetniji konzumenti. Moj sociološki pristup našoj adolescentnoj fazi nije plejada uspešnih stručnjaka iz generacije (duplirao bih vam prostor za reklame), već moj pokušaj da budem samokritičan. Uvek je reč „samokritičan“ bio sarkastičan, iz mog ugla i sa namerom, da denuncira potencijalnog neistomišljenika. Verski i državni praznici su ubistvena opcija, za tzv. „kafanski parlament“, jer smo u situaciji da sa najbližima u kući vidimo i drugu stranu medalje. Malo se društvo „raspojasalo“ i pokazalo pravi lik.
Moja ispovest je jednostavna i vrlo obična. U svojoj sebičnoj želji da institucionalno „pokrijem“ svoje stavove o životu i politici „napravio“ sam parapolitičkog Frankenštajna u vidu kaf. parlamenta čiji je virus zarazio celu Srbiju. Bolje je pisati o Gospodaru Prstenova jer se neće naljutiti ni „gospodar“ a neće ni hobiti. Ma kod nas je kompliment reći nekome da je „hobit“.
Vraćam se na moj eksperiment sa političkim monstrumom zvanim kaf. parlament. Neverovatna je tranzicija običnih ljudi u „funkcionere“. Primanje, otpuštanje, zapošljavanje, zabrana pristupa pa čak i fine psovke: „M….u ti nacionalističku“. Pravi se kvorum, predstavništvo beleži odsustvo pa se čak dozvoljavaju i „otvorene“ sednice gde imaju pravo prisustva i oni koji nisu „stalni“ članovi. Toliko ličimo na sve „demokratije“ sa kojima smo lično ili medijski poistovećeni da sam „demokratski“ po lukašenkovom zakoniku čl. 000011. „ukinuo“ zvanični rad parlamenta za sledeća dva meseca. Razlozi su realni: da reorganizuju stavove, da „trezveno“ razmišljaju, da posete seminar „akademika G.M.A“ i da „osvežim “ moje omiljeno preduzeće da ne pravi troškove za kupovinu novina u naredna dva meseca.
P.S. sve ovo se odnosi samo na „parlament“. Inače, „ja nikad ne zatvaram“. (citat, Horejšio Kejn).