NIŠVIL IZ HEJTERSKOG UGLA

Avgust je u Nišu mesec festivala. Počinje se sa Sveti Ilijom i niškobanjskim vašarom, a završava se Filmskim susretima. Inače, po definiciji festival je reč francuskog porekla koja kod nas ima značenje svetkovine, svečanosti,vašara. Ovoga puta bi o vašaru džeza u Nišu ili Nišvilu, zvezdama, legendama, autogramima, predrasudama i apsurdima. Po džez standardu, sa improvizacijom, ako dopustite.

“Leb i sol”, makedonski vokalno instrumentalni sastav, dobitnik nagrade “7 sekretara SKOJ-a”, je na svom četvrtom albumu, “Beskonačno”, objavio pesmu “Živa rana”. Sjajan tekst, muzika… „Dugačak put, kiša i blato, hladno je i plašim se, al’ ne marim, idem u svet!“ je stih koji me je naveo da na festival, svetkovinu, svečanost ili vašar džeza gledam iz jednog, rekao bih, nesvakidašnjeg, ili, možda, kako sada kažu, hejterskog, ugla.

Hejtujem ja i ministra sa antenama, kako ga nazva moj pokojni direktor, koji hejtuje vašar džeza u mom rodnom gradu i ne dade mu ni dinar ove godine. Ali, hejtujem i direktora vašara džeza, Ivana Blagojevića, koji pokušava da izbuši rupu na saksiji. Izbušena ona odavno. Nema Vranje pare da gleda džez. Nema ove godine, a imalo je prošle. Ove godine nas hejtovaše svi i svuda, pa tako i Vranje, poznato od ranije sa dva vašara sa jednim, Borinim imenom. Kog đavola se širi u Vranje, taj Blagojević? I po celoj južnoj Srbiji? Da nameće džez? Alo, kakve veze ima džez sa nama pravoslavcima? To je američka umotvorina. Nišvil vašar, festival ima. NIS, u većinskom vlasništvu naše braće po veri, Rusa, je generalni sponzor. Kao društveno odgovorna kompanija, sa većinskim, bratskim, ruskim, paketom akcija, koji je koštao ogromnih, za nas, miliona dolara, je finansijski podržala, ili po našem, platila da slušamo američku muziku. Samo ne Vama Vranjancima.Trebalo je da lokalna vlast participira sa dodatnim sredstvima iz opštinskog budžeta, pa da i Vi Vranjanci gledate džez. Pošto, kao što rekoh, hejtovano Vranje ove godine nije imalo čime da plati, je možda sasvim nesvesno, dokazalo da su veći Pravoslavci od Rusa i NISa. Rekli su da nemaju, a možda i imaju ali neće. Neće da plaćaju američku muziku i tačka. Ja to poštujem.i cenim. Nećemo valjda da zaboravimo ono što ne treba da se zaboravlja. Koliko puta mi Srbi treba da imamo kratku pamet? Dosta je bilo, krajnje je vreme da se neko dozove pameti. Ako se pameti nisu dozvali Rusi i NIS, pameti se dozvala Vaša, vranjanska vlast.Svaka čast. Kao, nemamo, a zapravo, branimo naše najtananije verske, nacionalne, lične,kulturološke, gradske, osećaje, čast, obraz…

A u Nišu, dok ste Vi u Vranju bili zaštićeni sveameričke hegemonistčke muzike u džez varijacijama, vašar u punom jeku, kako bi rekla čuvena pera srpskog novinarstva, i zavisnog i nezavisnog (od čega?). I na vašaru Vlatko Stefanovski.samouki gitarista vokalno instrumentalnog sastava iz Skoplja, dobitnik nagrade “7 sekretara SKOJ-a”, u duetu sa profesorom Miroslavom Tadićem. Profesorom? Da. Američkim. Nema veze, ovaj naš, iz Skoplja, samouk, je poznatiji, zbog njega te večeri su svi došli. I moj klinac. I hteo da uzme autogram sa drugarima gitaristima. Najstariji ima 14. godina. Međutim, dobitnik nagrade “7 sekretara SKOJ-a” ih je zamolio da mu se obrate posle koncerta… Posle koncerta je imao vremena za DVA autograma i jedan „selfie“ i to baš sa mojim sinom koji ga je slagao da mu je rođendan. I on, vlatko, namerno mala slova, dobitnik nagrade “7 sekretara SKOJ-a”, je napravio presedan i slikao se sa mojim sinom samo zbog „rođendana“. Dotični samouki gitarista, dobitnik nagrade “7 sekretara SKOJ-a”, koji je te večeri svirao sa profesorom Miroslavom Tadićem, te večeri je pokazao nihilističku gradaciju svoje vrednosti, i palanački odnos prema istoj, a u odnosu na klince, profesora Tadića, Bluz Braderse, Kendi Dalfer i ostale velikane hegemonističke muzike na globalnom nivou koji su i po pola sata odvajali za slikanje i deljenje autograma svima koju su to hteli, a bilo ih je mnogo više nego onih kod dobitnika nagrade 7 sekretara SKOJa.

Viva vox, hor, koji glasovima zamenjuje instrumente koje sviraju živi ljudi, je na vašaru džeza, Nišvilu, imao više posetilaca nego grupa “Septembar” iz Slovenije, koja je poznata po hitu iz sedamdestih “Domovino moja”, ili, američke džez pevačice Ajoko, briselskog džez orkestra, veoma cenjenog među ljubiteljima džez muzike. To samo dokazuje tvrdnje Duška Gojkovića, trubača svetskog kalibra, koji je prošle godine na Nišvilu rekao da je džez u 21. veku ono što je ozbiljna muzika predstavljala u 20. I dokazuje da je Ivan Blagojević, direktor, Nišvila, mnogo pragmatičniji od, recimo, predsednika Vlade, i nema problem da, američki proizvod kupi ruskim parama, i dokaže da je moguća politika i jedno i drugo.