Plašim se za ove mlade naraštaje. Za ove starije, iskreno, ko ih šiša. Prošli su i sito i rešeto, lako oni igraju kako god da im sviraju. Problem su ovi mnogo mlađi. Mlađi čak i od mene, a ja sam se čini mi se tek ispilila. Pitam ja te ljude, kako su tako tako sigurni šta je dobro, šta je to naša budućnost i šta je dobro za nas? A onda se setim, da sam zapravo ja naivna, svako gleda sebe, neka šira slika ne postoji u realnosti. Kao kad konju staviš amove, pa vidi samo ispred sebe. A ljudi su jeftini danas. Kupuju se i prodaju brzo kao automobili na www.polovniljudi.com. Ne možeš protiv sistema, to svi znaju i onda uđu u kolo i zaigraju zajedno.
Ne volim što smo siromašni. Ne volim što to siromaštvo za sobom vuče pad svih moralnih vrednosti, a donosi povećanu stopu kriminala. Mene čak sramota i za te kriminalce i za taj kriminal. Jadan i kriminal u Vranju. Ispričam jednom profesoru koliko je samo noževa, boksera, palica i sličnih stvari zaplenjeno na otvaranju jedne lokalne diskoteke u Vranju i čovek se začudi. Pita me šta je bilo kasnije, šta je vlast uradila. Pa ništa, dodala im još koji „skakavac” i podržala taj ratoborni mladalački duh. Na mladima svet ostaje. A mi mislili da nasilje ne rešava ništa.
Moji se vršnjaci poudavaše, izoženiše ili uđoše u politiku i postadoše mladi biznismeni. Bitno je da se snađeš, ogrebeš, uvališ. Stislo je, nema se gde. Mene muči što više ništa nikoga ne dotiče. Može jedan dan pola grada da se digne u vazduh, sutradan, ako je petak ili subota, svi bi izašli i pravili bi se da se ništa ne dešava.
Letos, policija ispitivala mene i moje drugare što smo sedeli ispred zgrade i pričali. Bilo mi smešno. Narušavanje javnog reda i mira, je l’ se to tako popularno kaže? Ha ha ha. Izvol’te ličnu kartu, neću nikad više da radim nešto ovako nezakonito. Policajac upisuje naša imena, sve po propisu. Na drugom kraju grada je možda nekome slomljena glava, možda se neko šeta sa kanticom benzina i šibicom, ali to nije sada bitno. Ne može, bre, ni policija da postigne sve!
Nešto se mislim, ne piši sve što misliš. Sve se ionako ovde odvija u pola noći kad nema nigde nikoga, ispod stola, svi su u rukavicama. Samo nek je svako dobar sa svakim. Ljudi rade strašne stvari kad misle da niko ne gleda.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.