Čuli ste onaj crnjak: najbolji pogled na Vranje je kroz zadnje staklo automobila. Na nesreću, to postaje naša stvarnost: prvi put u svojoj istoriji Vranje beleži pad broja stanovnika.
Poslužimo se brojkama: u Gradu Vranju sa Gradskom opštinom Vranjska Banja, od Drugog svetskog rata do danas, broj stanovnika se ovako kretao: 1948 = 59.504; 1953. = 62.659; 1961. = 65.367; 1971. = 72.209; 1981. = 82.527; 1991. = 86.518; 2002. = 87.288 i ove 2011. = 83.632!
Nazdravlje nam bilo! Dakle, u odnosu na popis iz 2002. broj stanovnika je manji za 4,19 odsto. Poslednjih 20 i nešto godina, ovaj „japanac“ ili „švajcarac“, kako god ga uvredili, „pucao“ je po raznim šavovima. Uslovi za život ovde su bili sve teži, a tamo negde lakši i lepši. Onda su nas izdali prirodni priraštaj i broj odseljenih, koji nisu mogli da nadomeste doseljenici iz okruga.
I, šta ćemo sada? Da se pravdamo svetskom ekonomskom krizom? Neće moći! Evo dva od više razloga:
Prvi: do kraja 80-ih, Vranje je 20 godina bilo lokomotiva razvoja Srbije. Od preko 30.000 zaposlenih, polovina je primala od 15 do 18 plata godišnje. Privreda Vranja je rezultatima uvek bila među prvih deset u Srbiji.
Drugi: pa naljutiće nam se Subotica, Inđija, Jagodina, Šabac, Svilajnac… koji su nam, hiljadama novih radnih mesta i brojnim svetskim kompanijama, preuzeli ekonomski primat na karti Srbije.
U porodici koja danas ima manje nego juče, za to nisu kriva deca, već majka i otac. U Vranju nisu krivi građani, već oni koji su nas svake četiri godine lagali, hranili patriotizmom, a mi im verovali.
Umesto boljeg života, punih novčanika, više radnih mesta, sitih stomaka… naši domaćini su štancovali nezaposlene, krstili se nad stečajima, pakovali otkaze, šarmirali socijalno ugrožene i sve to zasladili narodnom kuhinjom.
PS: za svaki slučaj kupili su po nešto u Nišu i Beogradu – tek da im se nađe u biografiji.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.