Mnogo, pošteno…

Eko Taxi Vranje

Priča mi čovek: Pre dva-tri meseca parkiram „juga“ tu u centru i odoh u PIO po neke papire. Zadržah se bogami skoro pola sata. Vraćam se, kad hoćeš – „juga“ već počeli da tovare na „pauka“.

„Ljudi, aman, stanite“ – zakukam ja.



Policajac se smeši, odmeri me onako s visine. Ja se ušeprtljao, ne znam šta da radim. Krivo mi bre. Ako ga pauk odnese, nepropisno parkiranje je 5.000 plus prevoz – ukupno 9.200, a ako ga skine 6.200 dinara.

„Prijatelju, a što ovog crnog „opela“ ne tovarite“, upitah ne bi li policajac promenio mišljenje.

„To gospodine nije vaš posao“, odmeri me policajac, pa se maši za blok i olovku. Stvar dakle postade ozbiljna.

„Izaberi. Da ga skinemo, kazna je 6.000 dinara ili da teramo na Železničku.

„Prijatelju, može li šta jeftinije“, pitam onako u čudu.

„Može. Uvek ima mesta za dogovor“, reče policajac i dade mi znak da se sklonimo malo ustranu.

„Idi u tu ulicu, u tu kafanu, daj konobaru 3.000 dinara i vrati se“, kaže on.

„Hajde, skinite ga, pa da idemo zajedno na ručak“, predložih ja naivno.

„ Završi kako sam ti rek’o. Drugi put ćemo zajedno“, odbrusi policajac i ode prema radnicima koji čekaju ishod dogovora. Šta drugo. Pokupim se i odoh u kafanu. Dajem 3.000, a konobar me podeća.

„Još 300 za proviziju“.

Platih i deo za konobara, pa se vratih po vozilo. „Jugo“ parkiran gde sam ga ostavio, a pauka i policajaca nema.

„Bolje ovako nego…“, uteših samoga sebe i nastavih da računam: „Neka ovi banditi ovako ošišaju samo trojicu u smeni, puta broj smena u mesecu, to ti je …“



  • Ostavi komentar