Mladi izgubljeni u tranziciji

U ovom savremenom društvu slobodno vreme dobija sve veći značaj u oblikovanju života mladih. Ako baš hoćete realno, ja svoju generaciju vidim kao nekakav „roditeljski projekat“. Uglavnom rizičan. I dok sociolozi pokušavaju da objasne pojam detecentrične porodice, naši roditelji, strine, stričevi, tetke prihvataju „preči put“. Umesto da razgovaraju sa nama, da nas podučavaju i savetuju, oni nam jednostavno sve više pružaju čari potrošačkog zadovoljstva. Pažnja i ljubav trampe se za materijalne stvari. I onda se postavlja pitanje: Šta je ono po čemu prednjači naša generacija? Da li mladi u savremenom društvu umeju da prepoznaju prave vrednosti? Mnogi roditelji, koji po svom socijalnom položaju i životnom standardu i nisu baš u prilici da zadovolje jasne i veoma visoke kriterijume ulaganja u decu, nalaze se pod stalnim pritiskom i osećajem krivice da nisu dobri roditelji. Deca zbog toga stiču osećaj inferiornosti i neadekvatnosti, što ih često vodi u devijaciju. Političari nas stalno potenciraju kao budućnost ove zemlje. Možda bih ovu tvrdnju uvažila kao tačnu, ali postoje argumenti koji sve to oštro demantuju. Evo nekoliko natpisa koje često srećemo u novinama: „Srednjoškolac ubio vršnjaka iz osvete“ ili „Mladić u Nišu izboden na smrt“. Sve češće slušamo o tkz. „tamnoj brojci“ izvršenih kriminalnih radnji a sve češće izvršioci mladi. Da li je naša generacija jedna od onih koja je svoj ideal pronašla u otvaranju Pandorine kutije, ili nas, naprosto, pritiskaju proizvodi masovne kulture, političkih poduhvata o kojima često slušamo, lažnih idola, „socijalnog blagostanja“, da praktično više i ne razmišljamo sopstvenom glavom jer nam je sve to već neko servirao! Naša generacija nosi veliku odgovornost, hteli mi to da priznamo ili ne, ali i veoma malo znanja, kućnog vaspitanja, energičnosti i ambicioznosti. U globalu to i jeste tako. Dovoljno otežan proces integracije mladih u jednom društvu, rekla bih.  Ako mene pitate, ja bih najradije da prespavam tekovine savremenog društva, ili da se vratim kroz vremensku kapiju u doba pravih vrednosti jedne porodice, jednog društva, jedne epohe i jedne mladosti, koja se po svemu sudeći izgubila negde u vremenskom vakuumu.