Mikijeva pozivnica

Eko Taxi Vranje

Negde pred kraj prošle godine „požali“ mi se jedan čelnik lokalnog establišmenta: „Dobio sam od Njega pozivnicu. Gde smem da ne odem na svečanost“.

Ja sam ovu „ispovest“ razumeo na drugi način: pozivnice od Njega ne dobija svako. A biti pozvan od Njega znači igrati u timu u kome je On selektor.



Setih se onda onih osamdesetih godina prošlog veka. Po neki put i On je bio, „pozvan“ u tim jugoslovenskog privrednog „selektora“ Mikija Savićevića. Za mlađe, da objasnim ko je Miodrag Savićević.

To je direktor „Genexa“ najsrećnijih godina jugoslovenske privrede. Kao šef kabineta Titovog saborca Miloša Minića, na čelo „Genexa“ došao je posle Brionskog plenuma SK SKJ i smene udbaške i komunističke garniture koju je predvodio Vlada Višnjić. U vreme Savićevića,  „Genex“ je bio „država u državi“. Sa 6.000 zaposlenih u preko 200 kompanija rasutih po svetu, bio je najveća firma na Balkanu: najveći izvoznik, uvoznik, trgovac, imao je svoju avio kompaniju, brodove, hotele, banku, osiguranje. „Genex“ je napravio stadion Crvenoj Zvezdi, „Istočnu“ i „Zapadnu kulu“ u Beogradu, hotel „Interkontinental“, „Sunčane vrhove“ na Kopaoniku…! Kada bi zaškripalo u trezoru Narodne banke, guverner bi pozivao Mikija na kaficu i problem bi bio rešen. Ljudi su tada u šali govorili: Zemlja se okreće oko Sunca, a Jugoslavija oko „Genexa“.

Elem, za godišnjice „Genexa“ tada je znao i Robert Maknamara, direktor Svetske banke. Miki je za te gala priredbe uvek slao određen broj pozivnica. Dobijali su ih samo probrani. Oni drugi su bili političari i privrednici drugog reda. Svaki put pred godišnjicu „Genexa“ pripadnici jugoslovenske privredne i političke elite sekli su vene u iščekivanju hoće li dobiti pozivnicu od Mikija.

Onaj ko pozivnicu nije dobio, mogao je da – kupi kopiju. Virmanom! Protokol kopiju nije priznavao, ali je ona kao ikona lepo stajala na zidu. Usput je njenog „vlasnika“ lažno predstavlja igračem Mikija Savićevića.

Tako je i On radio.



  • Ostavi komentar