Mi teramo po svome

Eko Taxi Vranje

Decu u Severnoj Koreji, Kubi… čim prohodaju, uče da se vodja voli više od mame i tate. Tamo su Kim Džong Li i Kastro…sveci.

Mi to radimo drukčije. Mi imamo više svetaca. Kod nas tate i mame decu uče da se od njih samih više vole Tadić, Dačić, Dinkić, Nikolić…sve do Palme.



Juče smo imali socijalističku i samoupravnu domovinu. Imali smo koliko smo imali i to delili na ravne časti. Nije da nije – pare su uglavnom ostajale onima koji ih i stvaraju.

Danas imamo partijsku državu po čemu smo jedinstveni u svetu. Ona je uredjena tako da svi radimo i stvaramo za prestonicu. Zato je Beograd prirodni neprijatelj ostatka Srbije.

Juče smo, na svim nivoima vlasti, slušali i gledali te predstavnike radničke klase. Skupštine, partijske centrale i komiteje, organi vlasti na svim nivoima bili su mesta kritike, argumentovanih obračuna, za interese radničke klase.  

Danas je Skupština Srbije najveće i najorganizovanije lutkarsko pozorište na planeti. Predstave tog pozorišta su i za odrasle, jer su nam posle 5. oktobra isprali mozgove. Država je i bukvalno sluškinja partija na vlasti i orudje partijskih cantrala u nipodaštavanju svojih gradjana.

 Juče su predstavnici naroda u Beogradu, u partijskim centralama i skupštinama umeli da laju i ujedaju, da udare posnicom o sto. Umeli su da se bore za rodnu grudu, za „svaki kamen zemlje Srbije“.

Ovi današnji, u partijske centrale i skupštine idu zarad gole vlasti i dnevnicea. Idu, da u partijskim odajama kleknu na kolena i da, ako im se posreći, poljube šefa u ruku, da bi onda nama smrtnicima prepričavaju ta budalaštine.

Eto zašto će još vode proteći Dunavom, Savom i Moravom dok se Srbiji ne dogode decentralizacija i ravnomerni regionalni razvoj.



  • Ostavi komentar