MARŠ, BRE

Eko Taxi Vranje

Imao sam nekoliko godina jedno neprijatno ali dragoceno iskustvo, kako za moj rad, tako i za stav prema životu. Iz najplemenitijih i drugarskih razloga, uradim jednu sliku za prijatelja, poznatog gradskog lika, noću, brzo, i sa veoma jarkim bojama i neodredjenim motivom. Pošto sam veoma precizan u terminima, utrčim u ranim satima u poznatu kafanu, oči upale od nespavanja, slika sveža kao torta na svadbi, ja ponosan, a strepim da se boje ne preliju preko novog, italijanskog rama. Oko mene poznanici prolaze i poneko dobaci: „Dobra je, majstore!“ Malo kasnije, nailazi ugledni vranjski advokat, baci pogled na sliku i dade komentar: „Haos u glavi, haos na slici.“ . Čovek me „ugasi“ kao šibicu i ode, i natera me da realnije pogledam svoje delo. Ono što je na platnu, nisam mogao da promenim, ali sam iz razgovora izvukao pouku da realno sagledavam čak i stvari za koje subjektivno mislim da su izuzetne. Takve greške verovatno čine i sadašnji vlastodršci. Nije me neko vreme bilo u Vranju, ali sam nedavno morao da budem gost. Šta sam video? Grad u haosu. Ulice raskopane, na raskrsnicama se izvlači bingo za uključenje u saobraćaj, a moja omiljena ulica za parkiranje je „šetalište“ kojim niko ne šeta i deluje mi kao spomenik apsurda. Kako sam pročitao, naš grad pliva u fekalijama, a čelnici potpisuju sporazume o kulturnoj saradnji sa gradovima u regionu. Iskreno se nadam da će do „razmena ideja i resursa“ doći. Mi njima haos, a oni nama, u principu, mogu da daju bilo šta. Biće nam od koristi. Jedino se u medijima vidi da napredujemo. U svakodnevnici ne. Tipizirana saopštenja gradskih moćnika o uspesima neodoljivo liče na medijske nastupe velegradskih kolega. Jedan govori, ostali ćute. U trenutku dok ovo pišem, čak sam stigao i da  bacim pogled na prenos gradske Skupštine. Ma, odjebite, bre. Par opskurnih likova priča o mandatima i podkoalicionom legitimitetu, duboko uvereni da ovaj „zadovoljni“ narod i dalje treba zanositi mrsomudnim izjavama. I zato, apel Najmoćnijem Srbinu (nije Toma, a ni Nole): RASPIŠI IZBORE. Vreme je da naš politički establišment, kakav je, takav je, pročisti i svoje redove od šljama koji se preko koalicionih dogovora dočepao parčeta vlasti. Legitimitet funkcionisanja države, pa i porodice, je veoma bitan. Porodice ne možemo da rasturamo, ali je vreme da političkim bitangama kolektivno kažemo: „Marš, bre!“





  • Ostavi komentar