Osnovna uloga hrane je obezbeđivanje energije za odvijanje svih funkcija organizma i održavanje dobrog zdravlja.
Ugljeni hidrati treba da obezbede 55-65 odsto dnevno potrebne energije. Potrebe za ugljenim hidratima zavise od energetskih potreba organizma, pa tako osobe koje obavljaju fizičke poslove kroz hranu moraju obezbediti više energije od onih koje se bave inelektualnim radom. Ugljeni hidrati predstavljaju izvor energije, obezbeđuju metabolite neophodne za procese metabolizma drugih hranljivih materija. Nalaze se u žitaricama, voću, povrću, leguminozama, nefermentisanim mlečnim proizvodima.
Masti treba da obezbede 20 odsto od dnevno potrebne energije. Masti predstavljaju izvor energije. Obezbeđuju mnoge metaboličke funkcije organizma, gradivni su elementi ćelija i neophodni za njihovo pravilno funkcionisanje. Najveći procenat masti treba da potiče od tzv.nezasićenih masnh kiselina koje se nalaze u ribi, maslnovom ulju, mladom siru, piletini, teletini. Visok sadržaj zasićenih masnih kiselina imaju suhomesnati proizvodi, tvrdi sirevi, pavlaka, majonez i njih treba svesti na minimum.
Proteini učestvuju sa oko 15 odsto u ukupnom energetskom unosu. Neophodni su za održavanje ćelijskog inegriteta i funkcije, za rast, razvoj i regeneraciju, za postizanje punog zdravlja i reprodukciju. Nalaze se u hrani i biljnog i životnjskog porekla, s tim da proteini koji se nalaze u hrani životinjskog porekla punovredni i organizam ih usvaja u visokom procentu. Proteini soje, pasulja, jezgrovitog voća, kao i drugih semenki, imaju dobar proteinski sastav, te se smatraju analozima mesa.
Dijetna vlakna takođe treba da budu zastupljene u ishrani ljudi. Ishrana bogata dijetnim vlaknima reguliše rad creva ( stimuliše crevnu peristaltiku), poboljšava kontrolu šećera u krvi, snižava koncentraciju holesterola u krvi, produžava osećaj sitosti. Najbolji izvori iz hrane su integralne žitarie, voće i povrće.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.