Made in 1948.

Eko Taxi Vranje

U Vranju se 5. oktobra 2010. godine dogodio skandal: Zoran Veličković – Zuja, direktor RTV Vranje, skinuo je sa programa regionalne TV najavljeni film „5. oktobar 2000. – dan kada sam odlučio da ostanem“.

Veličković, kadrovska uzdanica SPS, ovim činom prekršio je Ustav Srbije, Zakon o javnom informisanju, Statut JP preduzeća u kome je direktor i pogazio profesionalna i etička pravila novinarske profesije. Tako je ovaj SPS bojovnik, udario takvu šamarčinu krhkim demokratskim promenama, od koje ćemo se, uz druge slične, češati možda i u Briselu, Strazburu i Njujorku. Zuja je ovim činom srpskoj demokratskoj javnosti, deset godina posle 5. oktobra, poslao tužnu, ali jasnu poruku: aveti zla se bude iz sna. Sada su tu, među nama. Komesarski šinjeli i duboke čizme „made in 1948.“ vraćaju se u modu.



Danas u Srbiji skinuti s programa jedan film o 5. oktobru, najbolji je dokaz da u ovoj zemlji neki proizvode ludilo jer su se zaželeli progona, hajki i hapšenja.

Ne, normalan čovek ovo nikako ne može da razume. U svakoj normalnoj zemlji, Zuja bi bio predmet operativnih radnji i policije i tužilaštva. Ovde je heroj kao i ona rulja sa beogradskih ulica 10. oktobra ili huligani sa stadiona u Djenovi. Sem ako SPS ne odluci drukčije.

Ovoga puta je Zuja, svojim partijskim drugovima pripremio idealnu šansu – stavio im je loptu na penal. Ostaje im samo da (ga) šutiraju.

Ako je SPS-u do građana Srbije, do evropske levice, onda mora znati da sa Zujom, na putu za Evropu, neće stići ni do Grdeličke klisure.

Na drugoj strani tražiti od Zuje da podnese ostavku, isto je što i tražiti od Bin Ladena da se mane terorizma.



  • Ostavi komentar