London

Eko Taxi Vranje

Najoriginalniju definiciju demokratije, čuo sam od jednog radnika na poslu. Šefe, kaže on, demokratija je kad me ti oteraš u p…u materinu, a ja si idem kude ja ‘oću. Tako i ja shvatam demokratiju. Da mogu da pišem šta god hoću. Naročito istinu. Ali, pošten čovek piše ili govori istinito uvek, a pametan samo onda kad treba. Priznajem, nisam pametan. Mada, jedna korejska poslovica kaže, da je sumnja u sebe prvi znak inteligencije. Tako da ima nade i za mene.

Govore mi da sam jako kritički raspoložen kada pišem o mom gradu. Evo, da vidite da nisam. Moj grad ima jaku privredu i jako je razvijen. On ima Gradsko veće u kome sede vrlo sposobni ljudi. U mom gradu ulice nisu raskopane, ni razrovane. Radovi u centru grada se završavaju za nedelju dana. A ne za dva meseca. U mom gradu nema ni kriminala, ni korupcije. Moj grad ima puno privatnih fakulteta, a ne jedan, koji ekspresno završavaju novokomponovani političari i direktori. Sebe posle zovu diplomirani ekonomisti. U mom gradu se ne zapošljavaju samo žene, braća i sestre lokalnih rukovodioca, već najbolji sa graddskog biroa za zapošljavanje. U mom gradu su sportski klubovi na čelu, a ne na začelju tabela. Moj grad ima više od jednog pozorišta. Bioskopi rade. U mom gradu ne postoji naselje “Ledena stena”, koje je jedno javno preduzeće toliko raskopalo i razrovalo, pa ga sada zovu “blatnjava stena”. Moj grad nema Djurđicu Bjedov, koja se sprema za Olimpijadu pa mora da radi u savezu. Moj grad se zove London.



A prošle nedelje sam izgubio jednog prijatelja. Ili sam bio u zabludi da mi je bio prijatelj. Pronašao sebe u tekstu, pa se naljutio. A nije se ljutio kada je molio da napadnem žute. Igora, Bobana i Peru. Bilo mu je mnogo drago, kada je čitao kritičke tekstove o naprednjacima, njihovom povereniku i narodnjačkom direktoru, mada o svemu tome nisam pisao po njegovom nagovoru. Sada, došao red na njega. Plašim se, da greškom, kada vezuje jednu od njegovih 200 kravata, umesto čvora, ne napravi omču. Razumem njegov bes. Pre desetak dana, supruga njegovog partijskog druga, optužila ga je da je svodnik. Nije on ni vodnik, a kamo li svodnik. Možda sprovodnik. Zato, možda mu je vreme da misli o povlačenju, iako je lad i perspektivan. Spasiće bede sebe. A i grad. London.



  • Ostavi komentar