Kud plovi ovaj brod (jahta)

Ko o čemu ovih dana, Željko Mitrović o svojoj jahti. Pa dobro, možemo da ga razumemo. Oduzeto mu je nešto lično, nešto veoma vredno, i, da mu verujemo, možda je to nije učinjeno na sasvim legalan način. Svako na njegovom mestu bio bi ljut, besan, borio bi se koliko može i koliko ima moći. Ali, nemaju svi svoju televiziju i toliku moć da o tome uzburkaju celu javnost u Srbiji, Hrvatskoj, ali i u regionu.

Izrevoltiran odlukom hrvatske carine, koja mu je najpre oduzela jahtu, pa je stavila na prodaju, vlasnik ružičaste televizije objavio je medijski rat celoj Hrvatskoj. Kaže nema više hrvatske muzike, filmova, serija, pa ni reklamiranja hrvatskog turizma (od kojeg inače delimično puni budžet svoje kompanije). Ali tu „rat“ nije završen. Pink neće više „zataškavati“ neprijatnosti koje srpski turisti doživljavaju u toj zemlji, a i ne može više da ne objavljuje „informacije o robama i proizvodima iz Hrvatske koji su neispavni, zagađeni ili otrovni, a prodaju se na srpskom tržištu“. S druge strane, redakcija informativnog programa kaže da i nije baš tako, ali ipak to je njihova reč protiv njegove!

Televizija Pink će „ubuduće izveštavati onako kako zaslužuju građani Srbije“ i „u interesu srpkih potrošača“. Lepo je za to čuti, ali da nema onog „ubuduće“. Željko Mitrović je sam priznao da „ružičasti“ informativni program nije informisao gledaoce u Srbiji na objektivan način. I kako sada „ružičasti potrošači“ da imaju poverenja i najgledaniju komercijalnu televiziju? Ustvari, možda je to i bilo u skladu sa konceptom ove televizije, da gledaocima pruži „ružičasti“ pogled na svet. Uostalom, tako se i zovu – Pink (ružičasto iliti roze). Možda u skladu sa novim odlukama i novim konceptom promeni i naziv televizije, pa bude televizija „Black & White“ (crno i belo).

I pre nekoliko dana moglo se čuti čak da se Željko Mitrović „sprema za najtvrđu i najbrutalniju bitku ikada, vraća ljude sa odmora, pripremaju se prilozi, skupljaju materijali, prave analize i potkrepljuju dokazi protiv institucija i lica u Hrvatskoj, koja su odgovorna za nezakonit i korupciono-kriminalni rad“. Super! Konačno malo istraživačkog novinarstva u Srbiji (reklo bi se na prvu loptu).

Uzburkao je javnost, kao što je verovatno i želeo. Mediji konstatno prate situaciju, nadležni organi „nadziru“ (za sad samo to) čitav slučaj, a u celu stvar umešana je i diplomatija, jer se žalilo Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija Hrvatske. Iskreno, možda mu to i nije trebalo tako javno. Možda je mogao da sve to što najavljuje jednostavno sprovede u delo i da ćuti – bez najava, pretnji i priznanja. I možda to u tom slučaju niko ne bi ni primetio, pa samim tim ni osuđivao. Ali ipak ne, možda je mislio da će tim pretnjama uspeti u svojoj „pravnoj borbi“ za vraćanje jahte. Opet, ne razume se zašto su tu krivi hrvatski muzičari, glumci i druga javnost iz „Lijepe njihove“. Kao dete kad mu neko uzme igračku. „Ti si meni ukrao igračku, a ja ću sve tvoje da polomim i bacim u kantu!“. Mogao je da se ugleda na Vuka Jeremića i Vladu Srbije u „borbi“ za Kosovo „mirnim, diplomatskim i pravnim putevima“. Ili što bi narod rekao „ko tebe kamenom, ti njega hlebom“.

Bilo kako bilo, i uticalo sve to ili ne, Mitrović je od petka zadovoljan. Slao je svoje advokate u Dubrovnik, Strazbur, Brisel, London i Berlin, i na kraju sud u Dubrovniku doneo je privremenu meru o obustavljanju prodaje njegove jahte. Deo bitke je dobio. Mora mu se priznati – svaka čast. Ali sada se čeka šta će biti sa njegovim najavljenim bojkotima u programu televizije i izveštavanjem u „ružičastoj“ informativi. Da li su to bile ipak samo pretnje ili će se TV Pink baviti „istraživačkim i objektivnim novinarstvom“ ubuduće i zabraniti hrvatsku muziku dok i naši izvođači ne budu ravnopravni na njihovom tržištu, videćemo 18. avgusta kada će o „svim aspektima“ razmatrati upravni odbor ove televizije.

Na gledaocima je da razmisle kojim će „bojama“ ubuduće verovati. Ipak, nije sve tako „ružičasto“ kao što bismo voleli da jeste.