Krenuli smo u Gnjilane udobnim putničkim automobilom. On po robu za svoju radnju pred Bajramski post, a ja da nešto pazarim i da vidim Gnjilane, jer ga odavno nisam video. Svi koji su skoro tamo bili, kažu da varoš ne može da se prepozna i da to nije ono Gnjilane pre 1999. godine.
Od Bujanovca do Končulja, prepričavali smo naslove iz novina, pričali viceve, šalili se. Na kontrolnom punktu, ili integrisanom prelazu (odaberite šta vam odgovara) zaustavili smo se. Prijatelj Albanac je platio 20 evra za osiguranje, uzeo papire i nastavli smo put ka Gnjilanu. Iza prve krivine on bez najave zaustavi automobil.
-Šta se dogodilo – pitam radoznalo.
On se nasmeši.
-Stao sam da prokontrolišem vozilo, svetla, prtljažnik i da tebe upozorim da staviš pojas – odgovori moj prijatelj.
Ja i dalje gledam pomalo začudjeno i razmišljam šta sve ovo znači, a prijatelj će ponovo.
-Znaš, mora ovako. Kosovo je sada ozbiljna država. Ovde se kršenje zakona ne prašta. Za najmanji propust u saobraćaju kazne su previsoke.
-Oooopaaaa… Tu smo dakle. Došli smo do pitanja poštovanja zakona.
– Kažeš, Kosovo je ozbiljna država u kojoj je zakon svetinja. Znači li to da je Srbija neozbiljna država, da se u njoj ne poštuju zakoni – upitah retorički.
-Tačno. Tranzicija je i u Srbiji i na Kosovu. Ali…! Pročitao sam pre dva dana izjavu jednog srpskog analitičara iz Beograda, koji kaže da Srbija nije država njenih građana, već država korupcije, kriminala i sile. Ta izjava mi se mnogo dopada. Ona je tačna.
Rekoh mu da je to tačno i da se i meni ta izjava dopada, a on me prekida.
-Kada krenem na Kosovo, ja znam šta me čeka i šta treba da radim – da poštujem zakone i da se ponašam civilizovano. A kada krenem iz Bujanovca u Vranje, nikada ne znam šta me tamo čeka. Znam samo da treba da ponesem što više evra, a da li će mi to što sam poneo biti dovoljno da završim sve poslove, to nikada nisam znao.
Nisam hteo više na ovu temu. Zamolih ga da krenemo prema Gnjilanu
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.