Ko je u zatvoru, Ceca ili mi

Ceca ide na Kipar, ogroman je naslov na prvoj strani jednog beogradskjog tabloida. To je, da podsetim, individua koja je priznala da je ukrala nekoliko miliončića (u evrima) i zauzvrat dobila kućni pritvor. Većina građana bi rado pristala da godinu dana ne izađe iz kuće u kojoj je ona pritvorena, ne tražeći nikakav oprost za grehe, ali Ceca ima hitnu potrebu da ide na Kopar, jer joj se tamo povredio sin. Bilo bi humano da joj se dozvoli, ali bi bilo neophodno da isto pravo bude dostupno i svim drugim zatvorenicima.
Onomad, kada je trebalo da se ponovo pojavi na sudu, Ceca je imala hitnu pogtrebu da ostane kod kuće. Njeni telohranitelji su isprašili sudskog pozivara kome nije omogućeno da uđe i uruči joj poziv. Sud ti povodom nije preduzeo ništa, mada je belodano jasno da je reč, ne samo o nepoštovanju sudske presude i suda, nego i o potpunom ignorisanju države i sistema vlasti. Ispalo je da Ceca nije dostupna vlasti iako izdržava neku zatvorsku kaznu. Ispalo je da su ona i njeni telohranitelji jači od države.
Čovek se na kraju zapita ko je ovde u pritvoru, Ceca koja iz svoje velelepne kuće suvereno odlučuje o tome kako će se ponašati, ili ostatak Srbije. Ko je omogućio udovici vođe beogradskjog podzemlja da ima toliki uticaj na sistem vlasti u Srbiji? Ne verujem da se „nadležnbi organi“ prema njoj tako postavljaju samo zato što je popularna pevačica. Hapsili su i popularne sportiste i nisu ih pouštali da mrdnu iz zatvora.
Podozrevam de je reč o nekoj drugoj vrsti dugova i uticaja, isprepletenih veza podzemlja i službi bezbednosti, što je prostor u kome se udovicin pokojni muž godinama suvereno kretao. Strahujem da taj svet još nije otišao u istoriju i da je ostao tu, pored nas, sposoban da pažljivo brine o svojim važnim ljudima, a i o interesima, naravno. Shodno tome, podozrevam i da slobodu faktički uživaju Ceca i drugi koji „mažnjavaju miliončieće“,a da smo svi mi ostali u pritvoru.