Kafanski parlament

Eko Taxi Vranje

Vranjska Banja osim prirodnih lepota ima i veoma zanimljivu političku scenu. Ona se odvija na dva koloseka, jedan po kafanama a drugi preko organizovanih političkih stranaka. Pored ogranaka i odbora parlamentarnih stranaka povremeno se pojave i odbori manjih stranaka da povećaju “konkurenciju” u kadrovima i poprave kolorit političke scene. Pošto je za većinu Banjčana pitanje povraćaja opštine prioritet, logično je da imamo oko 5000 kandidata za predsednika opštine. Nepoznat je tačan broj kandidata za članove odbora i direktore firmi što je pitanje ličnog prestiža a i nesmanjene moći za zapošljavanje članova porodice, prijatelja i komšija. Zato je bez limita otvoren prelazni rok za preletače iz jedne stranke u drugu, ali ne zbog ideološkog sukobljavanja već zbog toga što je njima “Banja u srcu”. Normalno tu prevaziđenu floskulu treba zapamtiti. Znači funkcionišu DS, SPS, radikali, naprednjaci su u fazi formiranja, G-17, Nova Srbija je izvršila političku eutanaziju i DSS koji je na nivou statističke greške.

Svima je osnovna osobina da se bore za poziciju lidera u vraćanju statusa opštine jer se smatra da te “zasluge” automatski donose posebnu poziciju za neke buduće izbore.



Druga strana političke scene je ona kafanska koja je mnogo zanimljivija i konkretnija jer se radi o kadrovisanju, socijalnoj pomoći, obećanja o zapošljavanju koja nikoga ne obavezuju jer kad se ne ostvare uvek je kriv neko od opštinskih čelnika (Mire, Boban, Igor, Antić ili već neko treći). Inače “naši” ljudi su uvek “za”. Zato i postajemo slični ostrvu bez mirisa i ukusa, hladni i akustični kao i slična mesta bez Boga. Pust gradić bez prolaznika ako izuzmemo pse i mačke.

Kad smo već kod sličnosti, nekada smo ličili na Ženevu. Ne po standardu. Sličnost je samo u posebnom gostu ženevskog hotela “Klemans” i banjskog Stacionara gde je boravio i Kralj Petar I Oslobodilac. Ni u sitnijim i srećnijim mestima nema mnogo legendi a kod nas postoji jedna. Poslužitelj u hotelu nikako nije mogao da stekne naviku da Nj.K.V. oslovljava sa “Vaše veličanstvo” već “čika Pero”. Posle pretnje otkazom dao je legendarnu izjavu: “Ako, čika Pero, al’ da znaš da osim mene niko ne može da Ti posluži supu a da ne gurne prste u tanjir”.



  • Ostavi komentar