Često sam pisala o tome kako je vinska kultura u Srba počela tek pre nešto više od jedne decenije. Mislim svakako na “novu eru” srpske vinske istorije. Oni nešto stariji pamte kako se živelo u Jugi, šta se pilo i za koliko para. Isto tako smo svedoci događaja koji su se izdešavali od kraja osamdesetih do kraja devedesetih. Vremena kada smo gledali kako da preživimo i vremena u kojem je vino palo potpuno u stoti plan. Sa početkom 2000.-tih počinje i vinska renesansa na ovim prostorima. Ni malo lako, prvi vinski entuzijasti su počeli sa pokretanjem privatnih malih i srednjih podruma, suočavajući se sa bezbroj problema na svome putu. Vino je skup “hobi”, još skuplji posao. Često u šali kažem da se u vinskom biznisu postaje milioner tako što uložiš dva pa ti jedan ostane. Koliko god zvučalo “bahato”, vrlo je istinito. Ali, neću da se bavim ciframa ovaj put.
Kako su godine prolazile, izdešavalo se dosta dobrih stvari, kvalitet vina je rastao a potrošači su to počeli da prepoznaju i da cene vina sa ovih prostora, što pre nije bio slučaj. Kao što stara izreka kaže, najteže je biti pop u svom selu, pa situacija sa vinom nije ništa drugacija. Dešavalo se, a neretko se i dalje dešava, da naši vinari za kvalitet svojih vina dobiju priznanje u svetu pre nego u svojoj zemlji.
Na nedavno održanom ocenjivanju za prestižni vinski magazin “Dekanter” u Londonu, vinrije iz Srbije okitile su se sa velikim brojem priznanja, od onih najsjanijih do preporuka svetskih vinskih eksperata.
Među nagrađenima je i vinarija iz vranjskog regiona, čija vina možete svakodnevno da poručujete i kupujete u Vranju i širom zemlje. Vinarija koju vode mlade devojke i koja se vrtoglavom brzinom penje ka vrhovima srpske vinske scene. Uradile su nešto dobro. Svet je to prepoznao, svetski stručnjaci takođe. A da li su ih prepoznale njihove prve komšije?
Da li ste ih Vi prepoznali?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.