U prošlom broju sam pisala o jednom od najčešćih problema koji mogu da vas zadese prilikom uživanja u vinu. Možda čak i ne treba da ih nazovemo problemima, ja lično više volim da kažem situacija, deluje kao da iz toga može da se rodi neka nova prilika ili pak nauči nešto novo, što u ovom slučaju i jeste poluistina. Da vam nikada u čaši ne završi vino sa nekim nedostatkom, manom ili kvarenjem nikada ne biste znali kako izgleda vinska stranputica. Na koji način se izboriti, kako rešiti ovakave situacije pisala sam prošli put. Nadam se da će vam taj tekst olakšali neke slične probleme ubuduće.
Pored one čuvene “kork” situacije evo još nekih koje se i dalje mogu sresti, mada sve ređe, što samo ide u prilog činjenici kako se kvalitet vina kod nas, a i u svetu ubrzano razvija.
Da li ste nekada pomirisali aceton? Deo ženske publike verujem da dobro zna o čemu pišem, mada ni muškarci, makar većina, nisu za života ostali uskraćeni tog mirisa, bilo od svojih majki, sestara ili žena. Svi znamo kako miriše aceton. Da li biste ga nekada popili? Ne? Da li ste sigurni? Naravno da jeste.
Miris na aceton javlja se kod vina koja nisu dobro negovana u podrumu i kao nezaštićena pakovana u bocu. Kako da prepoznate ovaj miris? Jednostavno, sipajte kap/dve acetona u bilo koje vino, bolje da bude belo i pomirišite. Taj miris siguran je znak da je vino krenulo u nepovrat i da je samo pitanje dana kada će biti dobro, ali samo za salatu. Ovakva vina apsolutno treba vratiti u restoranu i odabrati neko drugo jer je verovatno cela serija u istom stanju. Ovakava vina ne bi smela da izlaze na tržište! Upamtite etiketu i izbegavajte je dok ne izađe nova berba, pa poručite ponovo, ako ste dovoljno veliki entuzijasta, da vidite da li postoji napredak. Ova situacija može da se javi kako kod belih, tako i kod roze i crvenih vina, bez izuzetka.
Druga situacija koja se vezuje gotovo isključivo za crvena vina jeste “bret” ili miris na štalu. Bret se javlja kao posledica nehigijene u podrumu, a naročito sudova od drveta. Francuzi za bret često kažu kako je to odlika njihovog podneblja. I ovaj miris može biti plemenit ukoliko je prisutan u minimalnim koncentracijama u vinu, ali sve preko toga daje intenzivan miris vinu na štalu. I ovakva vina u restoranu treba vratiti. Ne verujem da bilo ko voli da pije nešto što miriše na oznojanog konja? Ukoliko pak ova vina pokušate dekantirati, miris će biti još intenzivniji. Znači, nema im spasa.
Vino u sebi treba da nosi sortu, podneblje sa kojeg dolazi i donekle karakter čoveka koji ga je odnegovao. Sve više od toga je, suvišno.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.