Jedan put – napred; ostali – stoj

Zamislite da vam neko kaže: „Samo sam ja u pravu, a svi ostali greše.“ Ne biste li pomislili da je uobražen i tragikomičan?

Stvari postaju mnogo ozbiljnije kada su u pitanju ideologije. Pred majske izbore nisam uspevao da izbegnem predizborne plakate (iako sam se svojski trudio). U moru laži, većih ili manjih, video sam i jednu misao od čije sam se iskrenosti naježio. Na plakatu novoosnovane Komunisticke partije pisalo je: „Samo jedan put je ispravan“. Ova zlokobna rečenica nije samo izborni slogan, već u pet reci odslikava istorijat komunizma. Ako čovek smatra da svi ostali greše, da samo „stavljaju klipove u točkove“, onda njegov naredni korak lako može biti da sve te druge ućutka, eliminiše. Komunisti su nepogrešivo prelazili taj korak i zato je njihova istorija puna policijskih racija, „radnih logora“, proganjanja i ubijanja političkih protivnika.

Smrtonosna isključivost nije patent komunizma. Pogledajmo drugu stranu iste totalitarne medalje – hrišćanstvo. Hrišćani su istu misao izrazili drugačijim rečima: Nemoj imati drugih bogova osim mene. Ovo je prva od deset zapovesti, i jedina koju Biblija zaista poštuje. Čim biblijski bog dobije konkurenciju, njegovi vernici dobiju dozvolu, čak i obavezu, da zaborave zapovesti kao što su: „Ne ubij“, „Ne kradi“ i „Ne svedoči lažno“. I Biblija i dvomilenijumska istorija hrišćanstva prepune su masovnih ubistava kako bi bio očuvan jedini put jedinog božanstva.

Komunisti i hrišćani više nemaju moć kao ranije, srećom, ali i drugi su davali, i daju, žalostan doprinos. Poslednjih decenija, najgori su teroristi u ime islama.

Kakav je lek? Univerzalan lek je nemoguć, nažalost, i ova tema će uvek biti aktuelna. Uvek će biti ljudi koji su nesposobni da podnesu različito mišljenje, kao i onih kojima je totalitarna ideologija samo izgovor da dođu do moći. Ali nemojte im se pridružiti. Nemojte im nikada verovati bez obzira na koji jedini put misle.