Jedan poklon menja sve

Eko Taxi Vranje

 



 

Čitam ovih dana kako je ministar zdravlja delio besplatne zdravstvene savete građanima Beograda. Nema tu ništa čudno kad već vekovima važi pravilo da zdravlje nema cenu. Nisu pljuštali samo zdravstveni saveti, već i lekcije o korupciji. I to iz prve ruke. Ko bolje zna da li ste učestvovali u korupciji od jednog srpskog ministra?

Građani okupljeni oko ministra pažljivo su slušali šta će ovaj da im odgovori i bili zadovoljni što je ovakav događaj uopšte organizovan. Baš humana priča. Jedan stariji gospodin od prisutnih izjavio kako bi ovakvo slično okupljanje trebalo organizovati i u drugim gradovima. Šta? Pa zar tamo nema zdravstvenih ustanova?

Dokle više da za osnovne potrebe nemamo dovoljno novca i čekamo da se vlast smiluje i pokloni nam isto! Zar je dotle došlo da nemamo za participaciju pa čekamo javni čas medicine? Čekamo da nam oni ponude zdravlje na kašičicu.

Nekoliko dana pre toga, gradonačelnik Jagodine poklonio stoku svojim sugrađanima. Znamo svi, pa i on, da retko koji seljak sebi može da priušti da kupi junicu. A i što bi kad ima ko da pokloni? Izgleda da više nije bitno imamo li svi. S obzirom da su nam to već oduzeli, ostalo nam je samo da se nadamo da ćemo bar biti izvučeni na lutriji.

Nekoliko dana pre ovoga, mladiću iz Zvečana i najpoznatijem srpskom tviterašu poklonili mobilni telefon. Možda misle: „Eto, sad može k’o čovek tvituje. Kad već ne možemo da mu obezbedimo slobodu kretanja, nek bar ima mogućnost da kvalitetnije izveštava u kakvom haosu živi“. Nema Ustavom zagarantovano pravo, ali sa mnogo boljom spravicom moći će slobodno da se kreće u virtuelnom svetu.

Mnogo dana pre ovoga, u Beogradu i Novom Sadu se pojavile besplatne dnevne novine. I to znaju – da kad ujutru krenemo po hleb i mleko, ne preostane nam novca za novine. Sad više i ne može da se kaže da svaka informacija košta. Ovakav tip novina je najpopularniji u Srbiji. Nijedan primerak ne može da se nađe posle 9 ujutru.

Šta je sledeće? Sutra nećemo imati ni za taj hleb pa će se onda setiti da bi mogli da nam ga poklone. Svakoga dana oko 6 ujutru, kraj svakog kontejnera nekoliko vekni, pa ko prvi, njemu i hleb i novine. Onda bi došao onaj gospodin sa početka teksta da kaže kako bi i to mogli da organizuju u drugim gradovima.



  • Ostavi komentar