JAVNE NABAVKE I JOŠ SVAŠTA NEŠTO

Eko Taxi Vranje

Prema proceni predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića, budžet Srbije za 2012. godinu, umesto planiranih milijardu, suočiće se s deficitom od 1,75 milijardi. Na planiranu sumu od milijardu evra dodaće se još 750 miliona za otplatu dugova koji će prispeti. Petrović smatra da ovakav deficit nije održiv i da može da generiše javni dug koji bi potencijalno  doveo do finansijske krize. Zato je, prema njegovim rečima, potreban ozbiljan plan da bi se taj dug smanjio. Na žalost, politička elita u Srbiji koja inače ima svakojake planove, izgleda da nema plan za rešavanje ovog problema. A i zašto bi. Pa političari i sa njima povezana lica i žive na račun stalnog povećanja javne potrošnje.  Ukoliko se ne pronađe način za uštedu uvek ostaje povećanje poreza kao opcija. Bez dileme, plan koji zahteva posebnu ekonomsku ekspertizu. Ili kako izbeći da se umesto u sopstveni, ruka zavuče u tuđi džep, a da onaj u čijem je džepu ruka, misli da je to u redu. Istovremeno, prema podacima Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih dve i po godine oko 600 hiljada ljudi u Srbiji ostalo je bez posla. Drugim rečima, privredna delatnost u Srbiji je u kontinuiranom opadanju. To pokazuje i istovremeni pad BDP-a. Kako smanjiti javni dug sa privredom aktivnošću koja je u padu? To mu dođe kao neka zagonetka.

U Srbiji politička elita generiše korupciju koja je uglavnom nevidljiva (nedokaziva) zbog neodgovorajućih propisa o javnim nabavkama.  Prema podacima Transparetnosti Srbija, na nabavke javnih dobara, radova i usluga odlazi oko 16 % ukupnog bruto domaćeg proizvoda ili oko 4 milijarde evra. Jedini kriterijum za javnu nabavku je najniža cena, a sadržaj i kvalitet ponude ne igraju u tome nikakvu ulogu. Tako npr. ako država  kupuje  kancelarijski nameštaj, nabavljač ne mora da ima bilo kakvih dodira sa tom industrijom, a kvalitet i izrada nameštaja nemaju nikakvu ulogu u tome. Drugim rečima, savršena prilika da partijski prijatelj koji ima registorvanu firmu za „promet bilo čime“ obrne koji dinar. A, ako kojim slučajem kupljeni nameštaj ne potraje više od godinu dana tim bolje. Nova prilika da se obrne još neki dinar. Da ovde ne ulazimo u problem „dogovorenh“ javnih nabavki gde su visine ponuda uanpred dogovorene.



Ali gubitak novca u ovom slučaju (zbog neodgovarajućeg kvaliteta i roka trajanja nabavljene robe) nije jedini trošak za državu. Ovakva praksa destimuliše prave proizvođače da se nadmeću u procesu javnih nabavki. Time se postiže efekat da ove firme imaju manje posla, da proizvode manje dobara, a kao posledica njihova privredna aktivnost se ne povećava ili opada.

Uvođenje EU standarda u proces javnih nabavki kroz uvođenje obaveze da se kvalite i sadržaj ponude vrednuju sa 80% u odnosu na 20% cene, dovešće ne semo do ušteda u javnoj potrošnji, već će i stimulativno delovati na brojne indistruje čiji proizvodi mogu biti predmet javne nabavke, a koji će verujuću u „pošten ishod“ početi svoje proizvode da diretkno nude državi.



  • Ostavi komentar