Iz nule u nulu

Dva-tri puta mesečno živne banjska čaršija. Nije u pitanju odlazak ili dolazak turista, već primanje penzija i socijalne pomoći. Ispred pošte gužva od ranih sati. A i primetna je ažurnost kafedzija i vlasnika radnji u očekivanju kakvog-takvog pazara. Jedino siguran prihod očekuju Elektrodistribucija i komunalne službe, jer su u pitanju najurednije platiše. Sa druge strane, taj deo populacije je, izgleda, teško politički organizovan. Rano je za mitinge, penzije ne rastu, a politička retorika vlasti ih, uglavnom, sluđuje, pa više ne znaju šta da misle ni o Kosovu, ni o Evropskoj uniji, a za investicije ih boli uvo otkad je ukinut besplatan odlazak u druge banje. U tih nekoliko dana u mesecu, može da se oslušne, pa čak i jasno detektuje obazrivost u životnim stavovima. Raniji patriotski jastrebovi, za koje bi do pre nekoliko meseci, pomislili da su lično zaklali Murata, sada mudro lamentiraju : „Sluša li ga sinoć na prvi program V? Pametno priča, a i ja sam mislija da mu pošaljem pismo, da još neke stvari prodrma, a ne samo Kosovo“. A njegov sagovornik dodaje: “ Ma čuvaj mi mesto da trknem do trafiku, ostalo mi 20 dinara od prošlu penziju, da kupim onaj Informator, da vidim koga je danas uapsija“. Pa se vrati:“Lele, lele, što bi gi ja slatko apsija“. Treći dodaje: “More, vide li kako onaj šalje poljupci na Mrku na koncert, dasa, doduše, on je pomlad od mene, tri- četiri godine, ali ličimo, i ja bi takoj!“

I tako,  pošto protresu estradno-političku scenu, odvoje pare za unučiće, i sakriju od babe 100 dinara za jednu kafu i rakiju u kafani, završe politički istup do sledećeg puta. Ima i onih koji ćute i jedva čekaju da izadju iz kolone, jer im je prazan želudac izbistrio mozak, i bez obzira na nevidjeni atak estradno-političkih bljuvotina kojima nas preko medija zasipa vlast, računa da je dugih 15 dana do sledeće isplate.

Postoji i treća grupa, to su oni surovi realisti, a usput i ekonomski magovi u svojim porodicama. Pošto su uredno obišli sve kestenove i bandere sa čituljama, prvo se prekrste, pomenu najnovije „slučajeve“, a onda razmene brokerske podatke o cenama u raznim firmama koje imaju generičko ime „Miran san“. Tu se dodje do stvarno najaktuelnijih pitanja u mestu. Nije to više ni turizam, ni zapošljavanje, ni komunalni radovi, već nedostatak grobnih mesta. Vremena za rešavanje problema više nema. Aktuelna vlast u Banji, normalno, ćuti. Verovatno misli da se ružne stvari dogadjaju samo drugima. Možda čekaju stranog investitora? U svakom slučaju njihov rad i napori mogu da stanu u matematičku formulu: svaki broj pomnožen sa nulom daje nulu.