Na izbor namirnica koje koristimo u ishrani utiče više različitih činilaca, kao što su pol, uzrast, fizička (ne)aktivnost, zdravstveno stanje. Zavisno od godišnjeg doba, dostupne su nam i različite vrste namirnica, a osim toga klimatski uslovi utiču i na potrebe organizma za određenim vrstama hrane. U letnjem periodu, za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom,s obzirom da se određen deo unete hrane u telu troši za stvaranje toplote, već na prvom mestu za odgovarajućim unosom tečnosti. Dnevne potrebe se kreću od šest do osam, pa i više čaša tečnosti u toku dana, pre svega vode. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova, bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača. Čaša ceđenog soka od voća i povrća ili limunade sa malo šećera ili meda u toku dana je dovoljna. Kada je u pitanju izbor hrane, savetuje se pre svega unos povrća – svežeg ili spremljenog kuvanjem (na pari ili u vodi) ili grilovanjem, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda pre svega mladi sir, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže. Smanjiti unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega piletine i ribe. Ne savetuje se prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda. Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i cerealije (musli), a smanjiti ili isključiti upotrebu lisnatih testa i pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće. I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bi u večernjim satima pojeli jedan obilan obrok, što nije dobro za organizam.Šetnja u ranim jutarnjim ili večernjim satima se takođe preporučuje.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.