Kao što se svet nalazi na prekretnici, u promenama kojih je malo ko svestan, tako i naša Srbija. Ili ćemo iskoračiti napred, makar i mravljim korakom, ili ćemo se vratiti u blato i glib sa izvesnim potonućem. Kao što reče naš dramski pisac Dušan Kovačević: „Samo je jedan naš političar verovao da se kola koja se nalaze u kaljuzi mogu izvući na autoput i pritom voziti 200 km na čas“. Danas, čujem upoređuju Djinđića i Vučića. Naš narod voli da nekritički istakne nepogrešivog vođu. Nije nama potreban vođa, nama je potrebno malo više rada i energije. To je ono što su u nama ubijali političari prethodnih godina svojim jeftinim demagogijama, i rečima i delom. Svi znamo da su Nemci posle Drugog svetskog rata sami napravili čudo, svojim neumornim radom. Kažu da su sve krize samonametnute i da mogu biti ispravljene samo gvozdenom disciplinom. HM! U mislima mi se opet vrti ta rečenica – GVOZDENA DISCIPLINA… Mislim da naš narod previše voli da eksperimentiše jer smo, kao, uvek znali „šta želimo“ a zapravo smo se uvek kretali brzinom puža. Ne želim da pomislim da evropska ideja koja danas postoji u Srbiji može da oslabi, ali ako se to desi onda će vaskrsnuti ideja nacionalizma, a mi ćemo se naći na početku nekog novog ružnog poglavlja u istoriji. Samo ovog puta sa nekom novom tragedijom i žalopojkama.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.