Grobljanska strategija

Eko Taxi Vranje

Od Vaskrsa do Djurđevdana moji sugrađani su sa merom i bez velikog pokolja domaćih životinja konzumirali naredne dane. Zbog ekonomske krize i nedostatka tradicije u organizovanju „uranka“, svoje sindikalne potrebe većina je ispunila posetama lokalnom groblju zbog verskih praznika i parastosa. To je i prilika da se razmene politička mišljenja i utvrdi strategija za naredni period. Teme su bile različite, od uvek otvorenog prelaznog roka za lokalne političare sa viškom ambicija a manjkom kičme, pa do zapošljavanja partijskih kadrova, koje je otežano, jer sistem „Baranda“ iz bliže istorije ne funkcioniše baš najbolje.U pola glasa se priča o unutarpartijskim raspravama, funkcijama pa i tučama koje su javna tajna, ali zbog ćutanja medija nije zgodno da se neko nekome pojedinačno zameri. Samim tim dokazujemo da smo u trendu i da politički kurvaluk nije ekskluzivno pravo samo za veće sredine. Jedino što je podsećalo na sindikalne proteste su blokade pojedinih seoskih puteva zbog neispunjenja obaveza nadležnih institucija u popravljanju istih. Do blokada je došlo „spontano“. Naime, pošto politički mentori sa jasnom finansijskom konstrukcijom nisu dovoljno dobro objasnili „razloge“ za blokadu, naivni ljudi su sami sebi blokirali puteve do omiljenih destinacija gde nabavljaju ogrevno drvo, pa su posle jednostavnog objašnjavanja, raspamećeni od radosti, deblokirali sami sebe. Tako je to kad se ima višak energije koju smo ranije u ovo doba koristili za ispraćaje u vojsku, kojih više nema. Ko zna kad ćemo opet čuti onu pesmu: „Na kapiji otac stao, rakije mu nije žao?“





  • Ostavi komentar