Godo je nešto zauzet

Eko Taxi Vranje

Da li se ikada zapitamo šta je crno a šta belo? U kom se svetlu treba prikazati, šta obući I kako se ponašati? U koji restoran otići i kakve cipele nositi? Dok nas vreme nosi u budućnost, kako uhvatiti korak i ići sa njim? Ranije generacije su uz crno-bele filmove imale razne nijanse za istraživanje, a mi ih gledamo u boji koja nam je nametnuta utapajući se u identičnost. Da li smo svesni te identičnosti i da li se trudimo da je promenimo? Svi ti ljudi u gradu, na ulicama, po kafićima, restoranima, kafanama, na poslu…zapažaju jedni druge i komentarišu. To su konzervativci kod kojih je dostupno sve. To je ta tradicija koja se prenosi „sa kolena na koleno“, jer su ljudi počeli da gube na pravim vrednostima. Moramo tradiciju naših predaka ukrasiti na svoj način. Ne dozvoliti da nijanse nestanu da se stvori jednoličnost u razmišljanju. Pravi putevi su na skrivenim mestima i mi ih moramo pronaći. Kultura našeg grada se ne ogleda samo u jeziku i izražavanju već i u načinu življenja. Šta imamo ovde? Kažu da se u današnje vreme čovek prepoznaje po cipelama. Da li je to stvarno tako i da li je to kultura življenja nas mladih? Da li vam se nekada desilo da vas neko časti cipelama umesto pićem? Možemo zaključiti da situacija polako izmiče kontroli. Počnimo da razmišljamo i da organizujemo sebe. Uz dužno poštovanje izuzecima, da li u našem gradu ima mesta na kojima bi se mladi intelektualno uzdizali? Kada smo poslednji put posetili pozorište? Da li je bolje preskočiti poslepodnevnu kafu i otići na neki dobar pozorišni komad ? Promeniti mesto izlaska i sebi osvežiti svakodnevnicu. Odite do galerije, vidite sve te nijanse koje nas okružuju, koje niste primećivali, a sve vreme su bile prisutne u vašem životu. Onda kada krenete da menjate stare navike novim, korisnim, shvatićete da ste počeli da napredujete intelektualno I kulturno. Oblačimo se u zavisnosti od toga kakvo je vreme,  ili samo da bi privukli pažnju? Bitno je to ko nas je zapazio. Prada“ ili  Iv San Loren? Pokrenimo se, ne stojimo u mestu čekajući budućnost  kao “Godoa“.





  • Ostavi komentar