Kasno popodne. Zvoni fiksni telefon.
– Dobar dan. Ja sam Goca iz Službe naplate Elektrodistribucije u Vranju. Da li je to…- govori pomalo zbunjenim glasom.
– Vi ste danas platili račun za struju?
– Da, ali ne razumem zašto…
– Gospodine, sećam se, vi ste meni dali 5.000 dinara. Molim vas da proverite u računu koji iznos sam vam upisala.
Zbunjena gospođa i mene je zbunila ovim pitanjem. No, idem, proveravam, kad ’oćeš: umesto 5.000, u računu piše da sam struju platio 3.000 dinara. Rekoh to gospođi Goci.
-Jaaaoooj…!?! Mnogo vam hvala. Rešila sam veliki problem. Gospodine, napravila sam grešku. Omaškom sam napisala da ste račun za struju platili tri, umesto pet hiljada dinara. Molim vas da sutra ili narednih dana dođete da vam dam račun na dodatnih 2.000 dinara. Izvinjavam se takođe što sam vam dosađivala – reče Goca i prekinu se veza.
Kasnije sam saznao: Goca je, na kraju radnog vremena, sravnila kasu. Ustanovila je višak od 2.000 dinara. Rekla je sebi – eto, malera, ne želeći apsolutno da čeka kupca na šalteru koji dolazi i traži svoje 2.000 dinara. Uzela je spisak i polako išla od računa do računa, od imena do imena. To preispitivanje sopstvene savesti prilično je potrajalo. Ali, Goca je pobedila sebe – pronašla je sopstvenu grešku.
Kada se sve završilo, onda sam ja počeo da preispitujem sebe: Platio sam struju i dobio račun. Misleći da je sve uredu, nisam ga pogledao, a odložio sam ga u dokumentaciju. Da se Goca nije javila, bilo bi po onoj narodnoj „pojeo vuk magarca“.
A da se to ne bi dogodilo, eto, i danas, tu i tamo, postoji po neka Goca. I danas na nekim važnim i odgovornim mestima u društvu, postoje mali/veliki ljudi, koje su mera naše savesti.
Zato je Goca, šalterska radnica vranjske Elektrodistribucije, danas u novinama.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.